Susret azijskih džinova | Politika | DW | 14.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Susret azijskih džinova

Indijski premijer Narenda Modi danas (14. maj) počinje trodnevnu posetu Kini. Cilj je prevazilaženje brojnih nesuglasice dve najmnogoljudnije zemlje sveta kako ništa ne bi ometalo njihovu privrednu saradnju.

Kineski predsednik Si Đinping je u septembru posetio Indiju (naslovna fotografija) i tom prilikom načinio važan gest – posetio je izborni okrug premijera Modija u saveznoj državi Gudžarat. Indijac će sada uzvratiti ljubaznost i obići Šensi, rodnu provinciju kineskog predsednika. Uslediće Peking i Šangaj. Na dnevnom redu je čitav niz bilateralnih i međunarodnih tema ili – kako je to uopšteno formulisao Modi na kineskoj društvenoj mreži Veibo – „stabilnost, napredak i prosperitet“ u Aziji.

Dugo Indija nije imala premijera koji je toliko otvoren prema Kini kao što je to Narenda Modi, smatra Gauri Kandekar iz trusta mozgova FRIDE. „On jednostavno želi novi početak dobrih odnosa sa Kinom.“

Isti problemi

Pregršt je osnova za saradnju dve države čije stanovništvo čini više od trećine svetske populacije. Obe su privredne i nuklearne sile. I obe žele više prostora na svetskoj pozornici. Politička uređenja su suštinski različita – Indija je najmnogoljudnija demokratija sveta, dok je Kina jednopartijska država – ali su problemi veoma slični: prenaseljenost, zagađenost životne sredine i korupcija.

Streloviti privredni rast u obe zemlje prethodnih godine preslikao se i na međusobni trgovinski bilans. Tako je 2014. rodine robna razmena dostigla 70 milijardi američkih dolara, dok je za ovu godinu cilj postavljen na magičnih sto milijardi. Naravno, o balansu nema ni govora – Kina mnogo više izvozi u Indiju nego što iz nje uvozi.

Premijer Modi je prošle godine dobio izbore obećanjem da će dalje razviti infrastrukturu i ekonomiju i to po kineskom uzoru. Rekao je da će pokušati da privuče pažnju kineskih investitora koji su između 2000. i 2014. u susednu zemlju ukupno uložili mršavih 400 miliona dolara. Si Đinping je još u septembru najavio da bi kineske investicije u Indiju u narednih pet godina trebalo da dostignu 20 milijardi.

U obe prestonice se nadaju daljoj liberalizaciji tržišta. To bi pomoglo pre svega Indiji – koja trenutno u Kinu izvozi tek jeftine sirovine – da profitira od farmaceutske, poljoprivredne i informatičke industrije. Na dužem štapu je i saradnja na polju globalne ekonomije kako bi se postigla reforma međunarodnih finansijskih sistema.

Napetosti

Politički odnosi su druga, duga priča obeležena nepoverenjem. Godinama traju rasprave o granici dve države dugoj 2.500 kilometara. Tako su 1962. susedne zemlje vodile kratak krvavi rat. Iako je osnovni problem ostao (obe zemlje tvrde da polažu prava na po jednu provinciju one druge), napeti mir održavan je više od pola veka uz retke manje sukobe. „To što nesporazumi i danas postoje, rezultat je manjka direktnih kontakata, kulturnih razlika, jačanja nacionalizma u obe zemlje i težnje za više uticaja“, kaže Čedi Vaćpai sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Trenutno su političke napetosti prešle iz polja graničnih u polje geopolitičkih. Indija zamera Pekingu tesne odnose sa Islamabadom i želi da „Kina u najmanju ruku ubedi Pakistan da se konačno razračuna sa teroristima u Kašmiru“, komentariše analitičar Liu Žongji sa Šangajskog instituta za međunarodne studije. Sa druge strane, Komunističkoj partiji ne može da se dopada dobar odnos Indije sa SAD, Japanom i Vijetnamom. „Kina želi da spreči bilo kakvo indijsko mešanje u teritorijalna pitanja u Istočnom i Južnom kineskom moru“, kaže Liju.

No stručnjaci su saglasni da će uprkos razlikama šefovi dve države aktivno tražiti bolje odnose. Drugim rečima, ekonomski interes pobeđuje političke razmirice.

Reklama