Suptilna ruska propaganda | Evropa | DW | 14.10.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Mediji

Suptilna ruska propaganda

Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta smatra da je Evropska unija cilj sistematske ruske propagande i najavljuje protivmere. Stručnjaci, međutim, sumnjaju da one mogu da budu delotvorne.

„Ruska vlada sprovodi propagandu s ciljem da se sruše demokratske vrednosti u Evropi. Pri tom Moskva cilja na pojedine novinare i političare u EU" – to stoji u rezoluciji Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta koja je usvojena u ponedeljak (10.10). U rezoluciji se dalje navodi: „Ruska vlada na agresivan način koristi širok spektar sredstava kao što su trustovi mozgova, višejezične, televizijske emisije (poput ' Russia Today'), pseudo-novinske agencije, društvene mreže i internet-trolove kako bi atakovala na demokratske vrednosti, podelila Evropu, prikupila podršku u Rusiji i stvorila utisak da postoje propale države u istočnom susedstvu EU."

Poslanici u Evropskom parlamentu pozvali su predstavnike medija u EU da sakupljaju dokaze te propagande. Poslanici su takođe izrazili zabrinutost da su neke zemlje-članice EU, zbog nedostatka svesti o ruskim aktivnostima, ciljevi pojačane ruske propagande i dezinfomisanja.

Russland Presse Chefredakteurin Russia Today TV channel Margarita Simonyan

Margarita Simonjan: Rezolucija predstavlja napad na slobodu mišljenja u EU

Propaganda ili sloboda izražavanja?

Radna grupa za stratešku komunikaciju trebalo da se u EU suprotstavi toj propagandi. Rezolucija Evropskog parlamenta sada zahteva da ta Radna grupa među diplomatama EU izgradi „potpuno jedinstvo" i obezbedi „odgovarajuće osoblje i finansijska sredstva". Ana Fotiga, izvestiteljka o Rezoluciji, ukazuje za DW da mora biti učinjeno više kako bi se otkrili „propagandni mehanizmi" koji su usmereni na pojedine zemlje, EU u celosti i Zapad.

S druge strane, Margarita Simonjan, glavna urednica RT (bivši „Russia Today"), za DW ocenjuje da ta Rezolucija predstavlja napad na slobodu mišljenja u EU: „Ovo je prilično zanimljivo tumačenje mnogo hvaljenih, zapadnih vrednosti, pre svega slobode izražavanja. U praksi se to svodi na to da se, među doslovno hiljadama evropskih medijskih kuća, napadne jedan od malobrojnih, izdvojenih glasova", navodi Margarita Simonjan u pisanoj izjavi i zaključuje: „Ako išta potkopava javno poverenje u evropske institucije, onda je to ovo."

Previše suptilne metode

Tomas Olivijer, šef savetodavne firme „Lowlands Solutions", čije je sedište u Holandiji, kaže da ruska kampanja ima svoje ishodište u tome što Zapad neprestano javno osuđuje Rusiju zbog očiglednih demokratskih nedostataka. „Ruska propaganda uvek je usmerena na to da potkopa demokratske vrednosti Evrope, jer je Zapad politički sistem u Moskvi kroz istoriju često označavao kao totalitarni, loš i neljudski", ocenjuje Olivijer za DW.

On sumnja u to da Rezolucija Evropskog parlamenta zaista može da deluje protiv strategije ruskih medija i onih koji ih podržavaju: „Brojne ruske mere jednostavno su previše suptilne i maskirane da bi zaista mogle da se pobede ili neutralizuju. Rezolucija neće voditi pojačanoj svesti ili aktivnom odnosu da bi se delotvorno suprotstavilo toj propagandi i kampanji dezinformisanja."

„Korumpirani, dekadentni Zapad"

U avgustu je vašingtonski Centar za evropske političke analize objavio izveštaj u kojem se analizira ruska propaganda i predlaže kontra-strategija: „Ruska kampanja dezinformisanja u srednjoj i istočnoj Evropi nadilazi jezičke i političke granice. Ona koristi političare koji protestuju, one koji su protiv establišmenta i to na obe strane političkog spektra, kako bi diskreditovali vlade, političare i institucije Zapada, Evropske unije i NATO. Istovremeno, ta propaganda potvrđuje poruke Kremlja."

Institut iz Vašingtona ocenjuje da je državni, ruski portal vesti „Sputnjik", odlučujuće sredstvo za proširenje ruskog načina gledanja na Zapad. „Ono što je bitno za Kremlj nije izbalansiranost, već suprotno: jednostrana nenaklonost prema mejnstrimu. 'Sputnjik' daje sistematski nesrazmerno mnogo prostora onim političarima iz srednje i istočne Evrope koji nisu deo establišmenta. Pa čak i kada taj portal citira političare okupljene oko političkog centra, on bira izjave koje odgovaraju sveukupnoj slici o korumpiranom, dekadentnom Zapadu, neprijateljski nastrojenom prema Rusiji", navodi se u izveštaju.

Ova rezolucija nije prvo upozorenje Evropskog parlamenta kada je reč o mogućim posledicama ruske propagande. Ipak, ona predstavlja novo poglavlje u pokušaju da se utiče na informacije i formiranje javnog mišljenja. Glasanje o Rezoluciji planirano je za novembar.

Reklama