Sukob kultura „dobrodošlice“ i „rastanka“ | Izbor iz štampe | DW | 28.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sukob kultura „dobrodošlice“ i „rastanka“

Poslednji napadi u Nemačkoj su izazvali nebrojene političke diskusije u kojima se prepliću komentari događaja, bezbednosni koncepti, predlozi o daljem postupanju prema izbeglicama i međustranačke razmirice.

Syrische Flüchtlinge Demonstration in Ansbach

Sirijske izbeglice iz Anzbaha traže mir za sve

Socijaldemokratska stranka (SPD) odlučno podržava kancelarku Angelu Merkel i odbacuje tvrdnje da je ona svojom „kulturom dobrodošlice“ doprinela narušavanju bezbednosti u Nemačkoj. Špigel onlajn se tim povodom obratio potpredsedniku stranke Torstenu Šefer-Gimbelu koji je za taj portal rekao: „Aktuelna pretnja nema uzročnu vezu sa izbegličkom politikom savezne vlade – iza nje je pokušaj IS da donese teror u Nemačku.“ Za Špigel onlajn je i drugi visoki funkcioner SPD, Ralf Štegner, rekao: „Naša izbeglička politika se orijentiše prema vrednostima našeg Ustava i naše humanosti. […] O pravu na azil se ne može pregovarati. Stvaranje bezbednosnog problema od poštovanja našeg Ustava – kao što to čini CSU – nema nikakvog osnova.“ Štegner je onima koji drukčije misle poručio da je „pogrešno politički instrumentalizovati ove užasne akte nasilja“.

„Kada je reč o bezbednosnom konceptu, SPD traži više policajaca, i naglašava da je to zahtev koji iznosi već godinama. To što socijaldemokratski partner u velikoj koaliciji podržava kancelarku, za nju bi pre svega trebalo da bude umirujuće. […] Drugo je pitanje koliko čvrsto će SPD i ubuduće braniti ovakva gledišta. Jer, u predizbornoj kampanji, socijaldemokratski premijer savezne pokrajine Meklenburga-Prednje Pomeranije Ervin Selering je i pre poslednjih napada u Bavarskoj umereno kritikovao izbegličku politiku Angele Merkel. U redovima SPD se već duže vremena vode interne diskusije o toj politici“, piše Špigel onlajn.

Što se tiče Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ona polako odstupa od „kulture dobrodošlice“ svoje šefice Angele Merkel. Armin Šuster, stručnjak CDU za bezbednost, prvi je, u intervjuu za internet-portal NTV, upotrebio jednu novu sintagmu, rekavši da je Nemačkoj sada potrebna „kultura rastanka“. On je dodao da „to nije tako negativno kao što izgleda na prvi pogled. Nauk koji moramo izvući iz napada u Anzbahu i Vircburgu glasi: potrebno je mnogo bolje staranje o onima kojima je odobren azil u Nemačkoj. Mnoge mlade izbeglice su socijalizovane tako da u zapadnoj kulturi vide neprijatelja. […] CDU je bezuslovno za kulturu dobrodošlice za one koji s pravom podnose zahteve za azil. Isto tako dosledno se zalažemo za kulturu rastanka kada je reč o ljudima koji nemaju pravo na azil.“

„Smatram da kod nas postoji preterana briga; u Nemačkoj ima oko 250.000 ljudi koji moraju da napuste zemlju. Godišnje, međutim, imamo 25.000 prisilno vraćenih. To tako ne ide. Zato smo još prošle godine odlučili da ne najavljujemo ljudima da ćemo doći po njih, kao i da ćemo ih smestiti u posebnu pritvorsku jedinicu iz koje direktno odlaze iz Nemačke. […] Ne shvatam zašto savezne pokrajine očekuju od države milijarde za ljude čiji boravak ovde trpimo iako za njega ne postoji pravni osnov. Važno je da Zeleni prestanu da u Bundesratu blokiraju zakon o proglašenju zemalja Magreba za sigurne zemlje porekla. Nijedna grupa nije tako nasilna, toliko odbojna prema autoritetu vlasti i toliko neprijatno upadljiva u javnosti“, kaže Šuster.

A Hrišćansko-socijalna unija (CSU), varijanta Demohrišćana koja deluje samo u Bavarskoj, predlaže najoštrije mere protiv imigranata. Dnevnik Augzburger algemajne je, izveštavajući sa sastanka rukovodstva te stranke, napisao da je ona jasno stavila do znanja da više neće praviti nikakve kompromise na planu bezbednosne politike. Šef stranke Horst Zehofer izjavio je da ne može da prihvati relativizaciju problema. CSU smatra da se samo optimizmom ne može uspostaviti unutrašnji mir, da su ljudi uzbuđeni i im je potreban zadovoljavajući odgovor politike“. A bavarski ministar pravde Vinfrid Bausbak je za pomenuti list izjavio da savezna vlada ne naziva stvari pravim imenima, da negira problem koji predstavljaju izbeglice. Zato „izbeglice koje su počinila krivična dela moraju da napuste Nemačku“. Pri tome, kao što je to rekao bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman „ni vraćanje tih ljudi u krizna područja ne bi trebalo da bude tabu“.

Burne reakcije izazvao je i zahtev potpredsednika Alternative za Nemačku (AfD) Aleksandera Gaulanda da se muslimanima generalno uskrati pravo na azil u Nemačkoj, te da im se zabrani ulazak u Nemačku sve dok se svi podnosioci zahteva za azil ne registruju i dok njihovi zahtevi ne budu obrađeni. „Nisu svi muslimani teroristi, ali verski motivisan teror u Nemačkoj je do sada uvek bio muslimanski“, rekao je Gauland. „To je oproštaj od kulture dobrodošlice“, smatra list Landescajtung; on Gaulandu poručuje da se ugleda na primer Grčke, „koja je takođe krizno područje, jer je zemlja hronično na ivici bankrota. I pored toga, tamo izbeglička deca treba da budu primljena u škole bez birokratskih prepreka, a zbog toga će na određeno vreme biti zaposleno 800 nastavnika koji pored grčkog govore i persijski ili arapski jezik.“

List Rajnlandpfalc takođe negoduje na izjave političara CSU i pogotovo AfD i tvrdi da pretnja nije tako velika kakvom je oni sve češće predstavljaju. „Evropol smatra da je iz Sirije u Evropu doputovalo nekoliko stotina potencijalnih terorista. Oni mogu da naprave veliku štetu, pogotovo kada znamo da su uvežbani u rukovanju oružjem. Ali oni nisu elitna jedinica koja se sa policijom ili žandarmerijom bori za prevlast u gradu. Ti vojnici su se okomili na nezaštićene ciljeve, organizovani su i napadaju određene tačke. Zato su izrazi kao što je rat u našim gradovima pogrešni a i njihova primena je neodgovorna jer povećavaju značaj protivnika – i strah građana. Tako ratni retoričari samo pomažu propagandi IS.“