Stvarno povlačenje oružja u Ukrajini? | Politika | DW | 23.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Stvarno povlačenje oružja u Ukrajini?

Ukrajinska vojska i proruski separatisti dogovorili su povlačenje tenkova i artiljerije sa linije fronta na istoku zemlje. Dok zvaničnici pozdravljaju dogovor, mnogi podsećaju da su i raniji sporazumi neslavno propadali.

Ništa još nije potpisano, ali je sve dogovoreno. Barem tako tvrdi Martin Sajdik, predstavnik OEBS-a u kontakt-grupi za Ukrajinu. „Dogovoreni su termini za povlačenje tenkova i teških artiljerijskih baterija sa kalibrom manjim od 100 milimetara“, rekao je Sajdik. To je dogovoreno na sastanku kontakt-grupe u Minsku nakon kojeg je predsedavajući OEBS-a Ivica Dačić rekao da je bilo napredaka u razgovorima o „političkim, humanitarnim i ekonomskim“ pitanjima. Dačić je dodao da do lokalnih izbora u Ukrajini na jesen treba dogovoriti uslove sa svim stranama. „Posmatračima OEBS-a mora biti omogućeno prisustvo“, dodao je srpski šef diplomatije.

Demilitarizovana zona?

Proruski pobunjenici su još prošle sedmice saopštili da su povukli oružje tri kilometra od linije fronta, ali to – kao i sve ostalo u zoni borbi – nisu mogli da provere nezavisni posmatrači ili novinari. Jedan od vođa separatista iz Luganska pozvao je posmatrače OEBS-a i Ukrajine da slobodno dođu iza linije fronta i uvere se da je oružje zaista povučeno. Vođa separatista Vladislav Dejnego ponovo je tražio da Kijev obustavi ofanzivu koju je Ukrajina zvanično nazvala anti-terorističkom operacijom. „Postoji slaba nada da će operacija prestati. Ali ta nada je veoma slaba“, dodao je Dejnego.

Ukraine Grenzkontrolle zwischen den Kriegsgebieten Luhansk und Donetsk

Kontrole na granici između Luganska i Donjecka koje drže separatista i ostatka Ukrajine

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko nije ništa rekao o kompletnom ukidanju operacije, ali je saglasan sa postignutim dogovorom i spreman je da stavi potpis na povlačenje teškog naoružanja ukrajinske vojske. Prema izveštajima medija, radi se o zoni od 30 kilometara koja treba da bude demilitarizovana. Kako prenosi agencija dpa, Porošenko se demonstrativno pojavio u gradiću Severnodonjecku u odelu i sa kravatom – iako je ranije tamo odlazio u maskirnoj uniformi. Zapravo je još u februaru u Minsku dogovoreno povlačenje naoružanja, ali ovoga puta je drukčije, kaže Porošenko, jer postoji nada „u stvarni početak pravog povlačenja“ teškog oružja.

Porošenko je takođe postavio novog guvernera regiona Luganska – umesto tvrdolinijaša Genadija Moskala sada će tu funkciju obavljati bivši telekomunikacioni menadžer Georgij Tuka. Funkcija je svakako simbolična jer Kijev nema nikakvu vlast nad većim delom regiona, ali se smena funkcionera smatra promenom kursa predsednika Porošenka prema separatistima. Bivši guverner Moskal je odbijao svaku saradnju i čak zabranio prelazak civila iz oblasti pod kontrolom separatista u one pod kontrolom Kijeva. Međunarodni posmatrači su tada ocenili da se radi o ograničavanju slobode kretanja.

Sumnja u iskrenost

Vlada u Berlinu pozdravila je dogovor dve strane. Ukoliko se dogovoreno sprovede biće to veliki korak ka „održivom primirju“, rekao je jedan portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. Dodao je da je dogovoreno i ponovno uspostavljanje redovnog vodosnabdevanja za više stotina hiljada ljudi u Donjecku i Lugansku. U Berlinu su međutim oštro kritikovane aktivnosti Desnog sektora, nacionalističke organizacije koja je poslednjih dana okupirala gradić Mukačevo na zapadu zemlje i tražila ostavku predsednika Porošenka. Borci Desnog sektora bili su veoma aktivni i na istočnom frontu, gde su se više puta slikali sa nacističkim obeležjima.

Ukraine Nationalistische Bewegung

Protest Desnog sektora na Majdanu, jula 2015

Vođa Desnog sektora Dmitri Jaroš želi da spreči Porošenka da prepusti deo Ukrajine bez borbe. Uz još nekoliko hiljada istomišljenika u utorak uveče je na centralnom kijevskom trgu Majdan tražio referendum o „nepoverenju predsedniku, parlamentu i vladi“. Jaroš takođe traži totalnu ekonomsku blokadu Donbasa. Prema anketama sličan stav deli oko 30 odsto ukrajinskih građana koji su za oslobađanje zaposednutih oblasti – ako treba i ratom.

Zato poznavaoci prilika nisu ubeđeni da je preliminarni dogovor o demilitarizaciji linije fronta veliki korak ka miru. Ukrajinski politikolog Kost Bondarenko podseća da je već bilo previše izneverenih očekivanja, naznaka dogovora nakon kojih su borbe jednostavno nastavljane. Od aprila prošle godine u konfliktu je stradalo 6.500 ljudi, stotine hiljada su napustile svoje domove i došlo se na prag humanitarne katastrofe. Bondarenko podseća da nije sproveden ni sporazum iz Minska i tvrdi da ni sa jedne linije fronta ne postoje prava vojna hijerarhija i poslušnost.

Nemački dnevni list Noje osnabriker cajtung piše da i dalje na svim stranama glavnu reč vode ljudi koji su veoma zainteresovani za nastavak rata: „Separatisti definišu svoj nasilni otpor borbom protiv onih tamo u Kijevu. Rusija koristi rat kao bolnu tačku Zapada. Kijevu rat služi kao vid pritiska na Evropu. Ukrajinske nacionalističke paravojske u Donbasu iživljavaju svoje nasilne fantazije. A i na Zapadu ima nekih kojima konfrontacija dobro dođe kako bi oživeli aktivnosti NATO. Protiv te fatalne smese ne pomaže nikakav mirovni plan.“