Studenti ne uspevaju da shvate suštinu teksta

U poslednje vreme u nemačkoj štampi, imali smo priliku da čitamo uglavnom samo dobre vesti: broj maturanata u Nemačkoj ponovo je porastao, svaki četvri položio je maturu sa odličnom ocenom. Mladi ljudi su izuzetno pripremljeni za studije. S druge strane stižu vesti da 50 odsto studenata prekida studije matematike ili prirodnih nauka još u prvoj godini. Kod društvenih nauka ove kvote nisu tako visoke, ali na ovim fakultetima vlada opšta zaprepašćenost zbog nedovoljnog poznavanja jezika kod nemačkih brucoša. Rezultati istraživanja studije sprovedene na filozofskim fakultetima su deprimirajući.

„Cilj našeg istraživanja bio je da sa koleginicama i kolegama na 135 fakulteta razgovaramo o tome kako je moguće da na jednoj strani imamo tako dobre ocene na maturi, dok na drugoj strani praktično bode oči nedovoljni kvalitet studenata. I kako to koleginice i kolege doživljavaju. A rezultati su bili zaprepašćujući, zato što je kritika bila toliko žestoka da smo odlučili da je ne objavimo u celini“, kaže Gerhard Volf, profesor za stariju nemačku filozofiju na univerzitetu u Bajrojtu.

Ne uspevaju da formulišu misli?

Najvećih problema studenti imaju sa pravopisom, vladanjem gramatikom i sintaksom. Kod njih je uočena nesposobnost da samostalno formulišu misli, da pišu tekstove, pa čak i nedovoljne kompetencije prilikom čitanja - na primer prilikom vođenja beleški na predavanjima. Drugime rečima, studenti ne uspevaju da shvate suštinu teksta, smatra profesor Grhard Volf.

Veliki je problem kada neko sa slabim znanjem pravopisa i gramatike želi da postane nastavnik, pošto kasnije, kod svojih učenika, neće biti u stanju da uoči ni osnovne greške. U nekim nemačkim pokrajinama su u poslednje vreme nedostajali nastavnici, mada se i to u međuvremenu promenilo. Na tom planu neophodno je intervenisati. Postavlja se pitanje, da li svako može da studira pedagoške studije.

Jesu li krive škole?

Sigurno ne samo one, kaže profesor Volf, ali stiče se utisak da se u njima ne poštuju obrazovni standardi. A to potvrđuju i rezultati ovog istraživanja. Neke pokrajine su na to već reagovale, kao na primer Bavarska.

Ništa nije bolja situacija ni kada je reč o znanju stranih jezika, engleskog, francuskog, španskog…

Istina je da mladi mnogo više putuju u inostranstvo, da čak i po godinu dana tamo provode, da mogu da se sporazumevaju, ali to ni iz daleka ne znači da su u stanju da iznose argumente na nivou naučnih tekstova, smatra profesor Volf.

Pa ipak, ima li nešto što današnji studenti mogu bolje od njihovih prethodnika? „Da, bolje poznaju nove medije. Nesporno je da su njihove medijske kompetencije daleko veće. Zatim, fleksibilniji su od ranijih studentskih generacija i lakše se probijaju na tržištu rada,“ kaže profesor Volf.

Autor: Mirjana Veljković-Kine (U. Tim, DLF)
Odg. urednik: Jakov Leon