Stroge kontrole EU na pesticide | Mozaik | DW | 11.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Stroge kontrole EU na pesticide

Od 2007. na granicama Evropske unije sprovode se kontrole voća i povrća na prisustvo pesticida. Na taj način se voće i povrće iz Azije, Afrike i Amerike kontroliše i na frankfurtskom aerodromu. I to ima pozitivan efekat.

Sveže voće i povrće ili sveži začini iz Afrike, Amerike ili Azije, u Evropsku uniju najčešće stižu avionom. Najvažniji aerodromi za uvoz hrane su Amsterdam, Frankfurt na Majni, London i Pariz. Ali, sva ta sveža hrana ne dospeva uvek do prodavnica ili restorana. Državne ustanove za kontrolu često vraćaju hranu jer je tretirana pesticidima. Samo na frankfurtskom aerodromu granična kontrola sprovede godišnje više od 500 nasumičnih provera iz oko 8.000 pošiljaka s hranom koje još nisu upale u oči zbog zagađenosti pesticidima.

„Ni na jednom drugom aerodromu u Evropskoj uniji ne sprovode se toliko češste kontrole kvarljive biljne hrane na zagađenost pesticidima“, kaže Doris Gerlah iz Ureda za graničnu kontrolu koji pripada Hesenskom državnoj laboratoriji (LHL) i dodaje da nigde na svetu zvanična kontrola kvaliteta takve hrane nije toliko dobro organizovana. Uzorci koje prikupe tokom dana, uveče se odvoze u laboratoriju za pesticide u Kaselu gde se analizira prisustvo na oko 400 različitih materija poznatih da sadrže pesticide.

Deutschland Lebensmittelkontrolle am Frankfruter Flughafen

Kontrola uvozne robe iz Vijetnama

Veoma opterećena roba je skupa

Kontrole za uvoznike načelno su besplatne, naglašava Doris Gerlah. „Ali, ako utvrdimo prisustvo pesticidima koje prelazi granične vrednosti, uvoznik mora da plati troškove kontrole.“ Laboratorijska analiza košta između 500 i 600 evra. Osim toga, granična kontrola obaveštava uvoznika i vlasti u konačnom mestu odredišta robe da bi se ona tamo povukla iz prodaje. Nakon toga, granična kontrola ciljano proverava i sledeće tri pošiljke istog uvoznika sa istom vrstom robe.

I to nije sve. „Ako roba nekog uvoznika češće upada u oči zbog prevelike količine pesticida, to javljamo Evropskoj komisiji“, dodaje Doris Gerlah. Evropska komisija tu robu stavlja na Indeks (spisak sumnjive robe), a uvoznik mora o tome da obavesti sve granične kontrole preko koji on uvozi robu u Evropsku uniju. Komisija odlučuje i to koliko često granične kontrole moraju da sprovode provere te robe i to na trošak uvoznika. Na Indeksu EU od oktobra 2010. nalaze se, recimo, listovi indijskog karija ili tajlandski začini, s obzirom na to da su na frankfurtskom aerodromu više puta utvrdili da su previše zagađeni pesticidima. Od januara 2013. to važi i za kenijski pasulj i grašak kao i za sveže čili-paprike i začine iz Vijetnama.

Sveža hrana postaje čišća

Kontrole očigledno imaju efekta. Tako je frankfurtska granična kontrola tokom 2009. zabranjivala uvoz prilikom svake pete kontrole, a 2014. tek kod svake osme. Za to ima razloga, kaže biohemičarka Gerlah. Neki uvoznici počeli su da, zbog strogih kontrola, izbegavaju frankfurtski aerodrom. „S druge strane, sve više uvoznika zahteva od dobavljača da smanje prisustvo pesticida u voću i povrću.“ Doris Gerlah navodi kao primer da južnoafrički začini jednog nemačkog trgovca, nakon više prigovora granične kontrole, sad zadovoljavaju kriterijume EU. Taj trgovac objasnio joj je da robu u Južnoafričkoj Republici najpre sam testira na pesticide i uvozi je u EU tek ako je sve u redu.

Deutschland Lebensmittelkontrolle am Frankfruter Flughafen

Kontrola u laboratoriji u Hesenu

I Kristijane Huksdorf, ekspert za pesticide iz organizacije „Grinpis“ (Greenpeace) raduje se smanjenju pesticida u hrani. Ipak, ona sumnja u to da je hrana generalno manje opterećena pesticidima. „Brojke evropske Ustanove za bezbednost hrane pokazuju da uvezena hrana sve češće sadrži više pesticida istovremeno, tzv. pesticidni koktel.“ Neki uvoznici vode računa da ne prekorače dozvoljenu granicu za pojedine pesticide, ali je zato njihova roba opterećena s više raznih pesticida u manjim količinama. Huksdorf zato smatra da se mora učiniti više kako bi se smanjila upotreba hemijsko-sintetičkih pesticida. Ona smatra da je borba protiv štetočina, gljivica i korova prirodnim sredstvima dugoročno jedino ispravno rešenje ako se želi da svi ljudi na svetu dugoročno mogu da se prehrane.