Strip nije zabava, već umetnost | Mozaik | DW | 03.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Strip nije zabava, već umetnost

Za mnoge Nemce su stripovi nešto trivijalno, nešto poput "ilustrovanih romana" za razbibrigu. Pri tome su moderni stripovi, moglo bi se reći dobra literatura, kako to pokazuje jedna izložba u Berlinu.

default

Naslovnica stripa

Crash! Boom! Bang! - I već je mišićavi superheroj spasio svet i u borbi protiv velikog zlikovca oslobodio zgodnu plavušu. Iscrpljeni negativac uspeva da da pobegne s mesta zločine, ali ne odlazi bez teatralne poruke da će se osvetiti. U sledećem broju on ponovo čeka u zasedi sa podmuklim planom, kako bi zavladao svetom. Takvi i slični scenariji mogu se naći u svetski poznatim stripovima poput Betmena i Spajdermana ili u italijanskim stripovima koji se svojevremeno čitali na prostorima bivše Jugoslavije. Zagor, Dilan Dog ili avanture Alana Forda.

Filmszene Spider-Man

Spiderman

U međuvremenu tržište stripova se promenilo. Veći je broj potencijalnih kupaca, danas se štampaju u boji, mada su mnogi sadržajno i dalje u crno-belom svetu. Dobro i zlo su jasno razdvojeni. Nikad se od čitalaca ne očekuje da čitaju između redova. Tako ni ne čudi što su stripovi u Nemačkoj i dan danas na lošem glasu.

Pedesetih godina je nemačko-američki psihijatar Frederik Vertam naumio da dokaže da stripovi čak imaju loš uticaj na decu. Objavio je jednu studiju pod naslovom "Zavođenje nevinih". Zbog te studije je došlo do rasprave u medijima. "To je dovelo do straha od ilustracija i rečeno je, svako ko čita stripove ostaće nepismen i postaće kriminalac", prenosi tadašnje razmišljanje Ditrih Grinevald, naučni saradnik u sektoru umetnosti i predsednik Društva za istraživanje stripova.

I stripovi mogu biti umetnost

Takve, u društvu do danas ukorenjene, predrasude donekle želi da savlada izložba nazvana „Život stripova“ u berlinskom Muzeju evropskih kultura. "Važan povod za izložbu je bio da stripu damo prostora i van same scene stripova", pojašnjava Judih Šile, koja je učestvovala u izradi koncepta izložbe. To je važno, dodaje ona, jer Nemačka na evropskoj i svetskoj karti stripova još uvek ima poseban status. "Kad se osvnete na nemačku strip scenu, onda je to veoma mali svet u poređenju sa francuskim. U Francuskoj je strip odavno prihvaćen kao umetnička forma."

Comic-Experte Dietrich Grünewald

Dietrich Grünewald

Pored zabavnih stripova u izdanjima "ilustrovanih romana", koji i dalje dominiraju, u Nemačkoj se sve više etablira kvalitetni autorski strip. Moderni autorski stripovi ne sadrže crno-belu šemu, njihovi glavni likovi nisu superheroji sa supermoćima, nego su u fokusu tih stripova ljudske sudbine. Cilj nije pojednostavljenje ili odvraćanje od stvarnosti, već jasan pogled na realan svet.

Međutim, potrajaće dok se takvi stripovi sa kvalitetnim sadržajima probiju i izađu iz senke trivijalnih stripova. "U glavama mnogih strip je još uvek samo zabava. Ali to se menja korak po korak", uveren je Ditrih Grinevald.

Strip star 900 godina

Priče u slikama mogu su pohvaliti dugom tradicijom. Ne u ilustrovanom romanu, nego na jednom tepihu već su u 11. veku pripovedane priče u slikama, i to na umetnički izvezenoj tapiseriji iz francuskog Bajea. Na toj gotovo 70 metara dugoj tapiseriji je u 58 scena izvezena priča o normanskom osvajanju Engleske. To je na neki način strip star 900 godina. Srednjovekovni pripovedaču su sve do 19. veka svoja izvođenja ilustrovali slikama. Za vreme pripovedanja jedan pomoćnik je ukazivao na ilustracije, koje su bile na jednoj tabli.

Priče u slikama, bez i sa tekstom, imale su i još uvek imaju svoje mesto u umetnosti, ističe stručnjak za stripove Ditrih Grinevald: "Strip ima sopstvenu estetiku, koji od čitalaca zahteva intenzivnije suočavanje. Posmatrač mora aktivnije da učestvuje, jer mora da poveže i oživi statične ilustracije."

Kompleksne figure i autentične priče

Comic Cover Art Spiegelman Maus

Spiegelman Maus

Svetski poznat i nagrađivan strip bio je primera radi "Miš", američkog ilustratora Arta Špigelmana iz 1986. godine. On je intervjuisao svoga oca, koji mu je ispričao kako je preživeo holokaust. U stripu Špigelman svog oca, ne oslikava samo kao žrtvu, nego i kao počinitelja, koji kao svojeglavi rasista diskriminiše homoseksualce i crnce.

I u Nemačkoj je sve više stripova sa ozbiljnom tematikom, primećuje Grinevald: "Političkih stripova u užem smislu te reči proteklih godina je sve više, jer se sve veći broj autora stripova smatra nekakvim strip-reporterima." Jedna od tih novih strip-reporterki je Berlinjanka Paula Buling, koja je svojim stripom "U zemlji ranoranilaca" dokumentovala život azilanata. A strip-autorka Uli Lust je pet godina radila na stripu "Danas je poslednji dan ostatka tvog života", u kojem govori o 17-godišnjoj pankerki, koja zajedno sa svojom prijateljicom kreće na putovanje u Italiju. Dve prijateljice žele da uživaju u svojoj slobodi, ali ubrzo bivaju suočene sa nasiljem i seksualnim napadima. Autorka svojim stripom time želi da pokaže šta se stripom još može postići i ispričati - pored klišea o superherojima, mističnih likova i večitih lovišta u kičastim, ali ipak kultnim stripovima.

Autor: Rodion Ebighojzen / dj
Odg. urednik: Jakov Leon