Stranac je pregruba reč

Vukovi u Švajcarskoj i imigranti u Austriji – u današnjem izboru iz nemačke štampe se ne bavimo nemačkom štampom i napravili smo mali „izlet“ do Švajcarske i Austrije.

Noje cirher cajtung prenosi da je dokazano postojanje vuka u Ementalu. Kod mesta Šangnaua je zaklao jednu košutu – kao što je pokazala analiza DNK. Stručnjaci pretpostavljaju da se radi o „lucernskom vuku“ po imenu M20. „M20 je u Švajcarsku stigao iz Italije 2008. godine, te da se otada zadržava u unutrašnjosti Švajcarske. Lovački inspektori kažu da nema potrebe da se ova životinja odstreli, i da do toga može doći tek ukoliko se vukovi razmnože, formiraju čopore i nanesu veću štetu domaćim životinjama. Jedan drugi vuk je fotografisan u blizini ženevskog kantona. Studenti zapadnStranac je pregruba reč

Vukovi u Švajcarskoj i imigranti u Austriji – u današnjem izboru iz štampe ne bavimo se izveštavanjem nemačkih listova, ovoga puta napravili smo mali „izlet“ do Švajcarske i Austrije.

Noje cirher cajtung prenosi da je dokazano postojanje vuka u Ementalu. Kod mesta Šangnaua je zaklao jednu košutu – kao što je pokazala analiza DNK. Stručnjaci pretpostavljaju da se radi o „lucernskom vuku“ po imenu M20. „M20 je u Švajcarsku stigao iz Italije 2008. godine, te da se otada zadržava u unutrašnjosti Švajcarske. Lovački inspektori kažu da nema potrebe da se ova životinja odstreli, i da do toga može doći tek ukoliko se vukovi razmnože, formiraju čopore i nanesu veću štetu domaćim životinjama. Jedan drugi vuk je fotografisan u blizini ženevskog kantona. Studenti zapadnošvajcarske Više stručne škole u Ženevi su mu bili na tragu poslednjih nedelja i uspeli da ga fotografišu čak tri puta. Još nije sigurno da li je francusko brdo Mon Salev i definitivno postalo njegovo stanište. Docent Klod Fišer je potvrdio vest koju je o tome objavio francuski internet-dnevnik Dofine libere.“

„Vukovi su se u Švajcarsku vratili 1995. U kantonima Graubinden, Valis i Tesin danas živi više njih. Neosporno je utrvđeno i da jedan vuk, nazvan F05, obitava u blizini Berna, što je za list Berner cajtung potvrdio tamošnji lovački inspektor Peter Juezi.“ - Ostaje da se utrvdi da li M20 namerava da se zadrži u Ementalu, ili će se vratiti ui kantone Lucern i Obvalden – tako Švajcarci prate sudbinu nekoliko vukova u svojoj zemlji, u kojoj je ta životinjska vrsta do 90-ih godina važila kao izumrla, baš kao i u severnoj i srednjoj Nemačkoj i Engleskoj.

A bečki dnevnik Di prese nam objašnjava diskusiju koja se u Austriji vodi o tome kako nazvati strance (imigrante) i njihove potomke. Problem je u sledećem: svaki izraz posle nekog vremena počne da se upotrebljava i u negativnom značenju. Tako je i reč „stranac“, baš kao svojevremeno u Nemačkoj, dobila negativne konotacije i postala „pregruba“, jer se pokazalo da nije podesna u čitavom sklopu integracije. Sada je u Austriji počela rasprava o izrazu koji je trenutno uobičajen u Nemačkoj, a koji glasi: „čovek sa migracionom pozadinom“. U utorak 17.04. austrijski državni sekretar za integraciju dobio je peticiju organizacije „SOS – ljudi koji su sa nama“, napisanu pod sloganom: „Dosta sa pogrešnim pričama o migracionoj pozadini“.

„Kritikuje se to što političari zloupotrebljavaju ovaj pojam. Tako se od ljudi sa migracionom pozadinom pravi problemska grupa i od njih se očekuje učinak koji ‘ostali' ne moraju da pruže. Od 'migracione pozadine' se pogrešno pravi nešto što povezuje jednu grupu ljudi. SOS poručuje da bi političari umesto toga trebalo da se suoče sa pozadinom kao što je obrazovanje ili socijalni položaj – to su faktori koji više govore o čoveku. Ova organizacija tvrdi da je došlo do fiksacije na pojam 'migracione pozadine'. Njen portparol Aleksander Polak, dodaje da načelno ne odbacuje ovaj pojam, ali da bi ljudi trebalo da sami određuju da li će i kako svoju 'migracionu pozadinu' da iznesu u 'prvi plan'.

List dalje prenosi da u Državnom sekretarijatu za integraciju nemaju razumevanja za takve priče. Nadleži u tom telu su peticiju shvatili kao indirektan poziv da se Sekretarijat ukine, što oni ne žele, jer smatraju da mnogo postižu; oni odbacuju i tvrdnju da pojam migracione pozadine podrazumeva da određena grupa ljudi mora da da veći doprinos društvu od ostalih: „To je namerna pogrešna interpretacija; mi podstičemo, priznajemo i omogućavamo taj doprinos, doprinos ljudi baz kojih ove zemlje više ne bi bilo. (…) Rečnik koji prati ovau diskusiju vremenom je postao dosta bogat. Tamo gde se ranije govorilo o Austrijancima, sada se kaže: stari Austrijanci, ili: autohtoni Austrijanci. A za doseljenike je smišljen čitav niz izraza – novoaustrijanci, ljudi sa migracionom pozadinom ili građani sveta samo su neki od njih.“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon