Strah Turske od sirijskog sukoba | Izbor iz štampe | DW | 25.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Strah Turske od sirijskog sukoba

Od petka uveče, Turska strahuje da bi mogla da bude uvučena u rat sa Sirijom. Sirijsku verziju, prema kojoj je obaranje aviona bilo previd, Turska ne želi da prihvati. Sirija bi trebalo da bude saterana u škripac…

U današnjim izdanjima nemačkih dnevnih listova objavljeno je mnogo komentara o sirijskom obaranju aviona turskog ratnog vazduhoplovstva. Slede izvodi iz karakterističnih tekstova:

Frankfurter algemajne cajtung (nadregionalni-Frankfurt): „Ideja da bi Sirija, koju potresaju unutrašnji nemiri, želela da isprovocira rat sa Turskom, zapravo je nezamisliva. Sve što se pokazalo u ovom incidentu jeste da je režim u Damasku veoma nervozan. Savet NATO će osuditi obaranje aviona i tako dodati jednu stavku u registar grehova Damaska. Ali, Saveznici neće moći da odgovore na pitanje: kako smiriti situaciju u zemlji koju potresa građanski rat?“

Tagescajtung (Berlin): „Od petka uveče, u Turskoj je prisutan strah da bi mogla da bude uvučena u rat sa Sirijom. Doduše, turska vlada je najpre vrlo suzdržano reagovala na obaranje svog aviona, mada to može biti i zato što nije znala da objasni šta turski avion traži u sirijskom vazdušnom prostoru. Objašnjenjem koje je sada nađeno, Sirija bi trebalo da bude saterana u škripac. Sirijsku verziju, prema kojoj je obaranje aviona bilo previd, Turska ne želi da prihvati. Sada se ona poziva na član 4 ugovora NATO, pa će tako turski premijer Erdogan imati podršku koja mu je bila potrebna da bi se ofanzivnije postavio prema Siriji.“

Flensburger tageblat (Flensburg): „U krizi oko turskog aviona bi bilo pametno da se sačuvaju hladne glave. Jedan oboren avion nije razlog za rat; i pored toga, Asad je upozoren: njegovo igranje vatrom je krajnje opasno. Turska se već duže vremena žali na sirijske napade na njenu teritoriju, a NATO je već razmišljao o vojnim opcijama. Doduše, Alijansi još nedostaje jaka volja za ratovanjem, ali što krvavije budu Asadove akcije protiv sopstvenih sunarodnika, tim će konkretnija postajati i vojna opcija.“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „U Turskoj, koja u svojoj novoj ulozi regionalne sile ne preza ni od konfrontacije za nekadašnjim bliskim saveznikom Izraelom, vojska i politika se još drže rezervisano. Doduše, iza kulisa, isporukama oružja sirijskim pobunjenicima i logističkom podrškom opoziciji, Turska i te kako ispoljava stav. Možda je obaranje turskog aviona bilo Asadova reakcija na tu podršku. Nije baš verovatno da će se NATO proglasiti napadnutim, ali će Sirija i Turska svakako gledati da iskoriste ovaj incident – svako onako kako njoj odgovara.“

Fajnenšl tajms dojčland (Hamburg): „Iako je u pitanju privlačna opcija, NATO bi obaranje turskog aviona trebalo da posmatra odvojeno od građanskog rata u Siriji. Taj rat pruža sve više povoda za napetosti, ali trezveno ponašanje Turske pokazuje da je ona svesna koliko je sadašnja situacija eksplozivna. NATO bi trebalo da istovremeno pokaže Siriji da je obaranjem turskog aviona prekoračila važnu liniju; da će – ako ustreba – sve opcije da se nađu na stolu. I da ruska pomoć ne znači da režim u Damasku može da večito radi šta hoće.“

Mohamed Mursi, novi predsednik Egipat

Mohamed Mursi, novi predsednik Egipat

Mursi neće moći da ispuni očekivanja?

Kandidat islamističkog Muslimanskog bratstva Mohamed Mursi izabran je za predsednika Egipta – i to je jedna od glavnih tema komentara u štampi.

Mindener tageblat (Minden): „Pobednicima na izborima je raspuštanjem parlamenta upućen signal – da znaju ko i dalje drži konce u rukama. Istovremeno je prihvatanjem Mursija upućena mirovna ponuda koja predstavlja opomenu pobedniku da bude oprezan. Konačno, vojska je ostala sila koja određuje sve: nju niko ne sme da zaobiđe. Demokratija izgleda drukčije – u Egiptu je ona trenutno više dirigovana nego stvarno doživljena. Ali, nikome ne može da odgovara haos u toj zemlji, dok nedaleko odatle, u Siriji, već besni pravi građanski rat, i preti da preraste u oružani sukob među susedima.“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Narod od svog novog predsednika očekuje mnogo. On bi trebalo da pokrene privredu, suzbije korupciju i da se, posle svih revolta, pobrine za red i stabilnost u zemlji. Ali, Mursi koji nema moć, neće moći da ispuni sva ta očekivanja. Njegov neuspeh su generali programirali – kako bi u povoljnom trenutku mogli da se predstave kao spasioci države.“

Zidvest prese (Ulm): „Posle protekle dve nedelje sa odlukama Ustavnog suda i novim specijalnim dekretima, više nema sumnje u to da generali žele da zadrže vlast u svojim rukama. Oni nemaju nameru da se povinuju novom civilnom rukovodstvu. Strukture režima Hosnija Mubaraka su se u borbi za novi početak pokazale otpornijim nego što se očekivalo.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Novi predsednik Mohamed Mursi sigurno sada neće odmah uvesti šerijatsko pravo. Ali, ovaj suvi konzervativac je već najavio da će postaviti državu na islamski osnov. Atmosfera u Kairu je napeta, policija je pojačala svoje prisustvo. I Zapad je zabrinut. Situacija mora da je najgora za liberale i mlade revolucionare: oni su se prošle godine borili za slobodu i zbacili sa vlasti diktatora Hosnija Mubaraka.“

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Novi predsednik Egipta se zove Mohamed Mursi. Ali, teško nam pada da čestitamo Egipćanima na tom izboru. Mursi mora da se pobrine za mir u zemlji na Nilu, ali zna se da on nije baš specijalista za integraciju i pomirenje. On nije čovek koji uživa poverenje sekularnih Egipćana ili hrišćana, koji s onu stranu svake ideologije jednostavno žele mir.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković