Strah od provalnika je dobar posao | Mozaik | DW | 12.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Strah od provalnika je dobar posao

Kamate u bankama su gotovo nikakve, a provala u stanove ima sve više. Zato Nemci sve češće kupuju kućne sefove kako bi svoje dragocenosti mogli da čuvaju „na bezbednom“. A to je i dobar posao za proizvođače.

Čitava privredna grana koja se bavi bezbednošću i zaštitnim merama u Nemačkoj beleži sve bolje rezultate. Razlog za to, kada je reč o zaštiti imovine i domaćinstava, leži i u činjenici da u Nemačkoj ima sve više provala. Prošle godine, nemačka policija zabeležila je negativni rekord: više od 167.000 provala. To je gotovo deset odsto više nego godinu dana ranije. A ako su provalnici nešto ukrali – najčešće je to zauvek nestalo: ni 15 odsto provala ne završava hapšenjem lopova.

Ni stavljanje novca u banke ne deluje kao neko dobro rešenje: kamate na štedne uloge često su niže od stope inflacije, a mnogi i ne žele da „na sva zvona“ objavljuju da poseduju neke veće iznose – jer bi tako i poreznici mogli da postanu radoznali. Alternativa je iznajmljivanje sefova u bankama. Ali to košta. Povrh toga, njih u bankama nema ni izdaleka dovoljno za sve.

Zato se mnogi odlučuju da imovinu čuvaju kod kuće. Međutim, fijoka sa čarapama ili ispod madraca definitivno nije dobra ideja jer lopovi tamo prvo gledaju. Zato se u Nemačkoj sve češće kupuju i instaliraju – kućni sefovi.

Može se reći da u poslednje vreme vlada prava navala na takve „kućne banke“ - u proteklih nekoliko meseci proizvođači sefova tvrde da je potražnja porasla za gotovo trećinu. Prema jednom istraživanju američke finansijske institucije „Stejt strit“, građani Njemačke oko polovine onoga što imaju čuvaju kod kuće. Ali to ne znaju samo bankari – već i lopovi. Zato po Nemačkoj haraju odlično organizovane bande provalnika, često sa istoka Evrope, koje veoma retko dugo ostaju u nekom gradu. To znači da ih je veoma teško uhvatiti.

Jagma za sefovima

I kod najvećeg nemačkog proizvođača sefova, firme „Birg vehter“ iz Vetera, beleže tridesetak odsto veću potražnju. „Već smo tokom finansijske krize doživeli pravu jagmu za sefovima za privatne korisnike“, kaže direktor prodaje Ditmar Šake. Tada je razlog bilo nepoverenje u banke u kojima su građani držali svoje uloge, ali sad mu se čini da je glavni razlog povećan broj provala: „To plaši ljude“, kaže Šake.

Tresor

Sef ugrađen u zid sa elektronskom bravom nudi prilično dobru zaštitu

Ipak, i u ovom slučaju deo razloga leži i u finansijskoj politici: osim niskih kamata, građane plaši i rasprava o ograničavanju iznosa isplata gotovine. Zato je, misle, bolje novac držati kod kuće.

Proizvođači sefova nerado navode koliko tačno prodaju sefova, ali priznaju da se promet meri stotinama miliona evra. Naročito su traženi sefovi koji se ugrađuju u nameštaj ili u pod. U sefove standardne veličine staju prilično veliki iznosi – naročito u apoenima od 500 evra (dok se još štampaju), a povrh toga i najvredniji nakit i bar jedan registrator sa najvažnijim dokumentima.

Mercedes među sefovima

Firma „Birg vehter“ ima u svom katalogu stotinak modela sefova, a najskuplji je onaj iz serije „Rojal“ koji košta oko 18.000 evra. On je ipak pre svega namijenjen poslovnim korisnicima, a u njega stanu čak i (inače veoma teške) zlatne poluge. Uzgred, taj model često naručuju i mušterije iz inostranstva, a Ditmar Šake tvrdi da je taj njihov sef „Mercedes među sefovima“. Ima dvostruke čelične zidove, elektronsku bravu i još mnoštvo bezbednosnih detalja o kojima proizvođač ne želi da priča.

Osim građana, ima i sve više preduzeća koje osećaju potrebu da nabave sef. Frankfurtska firma „Juropijan sertifikejšn badi“ raspolaže podacima po kojima je prodaja sefova za firme od 2014. porasla za desetak odsto. Prošle godine prodato je više od 50.000 sefova u vrednosti od 34 miliona evra.

Za kućne potrebe, kvalitetan sef košta između 400 i hiljadu evra. Direktor prodaje Šake tvrdi da sefove više ne ugrađuju samo imućne starije osobe. Danas, kaže, to rade i mnogi mladi, naročito oni koji žive sami.

Slaba tačka svakog sefa jeste njegov ključ: on lako može da se izgubi. Zato su u trendu sefovi sa elektronskim bravama. Gotovo je nemoguće da lopov slučajno pogodi pravu kombinaciju: kao i kod kartice u bankomatima, nakon trećeg pogrešno upisanog koda sistem ne prihvata unos sledećih pet minuta. Nakon toga moguće je ponovo pokušati, ali ako se i tada ukuca pogrešan broj, sistem se blokira na 20 minuta. Logična je pretpostavka da provalnik nema vremena da ispita baš sve od milion kombinacija.

Symbolbild Einbruch

Broj provala u Memačkoj dramatično je porastao

Sef nipošto nije dovoljan

Ipak, u policiji upozoravaju da građani ne bi smeli potpuno da se pouzdaju u svoje sefove. Prilikom provale samo je manji deo nevolje ukradene vrijednosti – još neugodnije je što je u tom slučaju često mnogo toga uništeno, a gorak okus ostavlja i činjenica da je „neko“ bio pod vašim krovom bez vašeg znanja. Zato policija upozorava građane da ne bi trebalo samo zaštiti vrednosti, već i čitavu kuću ili stan. To se svkako onda odnosi na bezbedna ulazna vrata i prozore.

Bande provalnika nesmetano haraju i zbog činjenice što je na taj način obezbeđeno samo oko 28 odsto nemačkih domaćinstava. Profesionalni provalnici doduše, često mogu da savladaju i takve mere zaštite, ali to ih „košta“ više vremena pa zato radije odlaze u susednu, manje bezbednu kuću. Oko petine Nemaca planira da osigura svoj dom, što je odlična ideja pogotovo ako se provala dogodila u susedstvu. Zaista se pokazalo da bande provalnika u Nemačkoj ubrzo nakon prve provale, ponovo provaljuju još jednom u četvrti gde su „imali sreću“.

Povrh svega, i nemačka vlada odlučila je da podstakne kupovinu i ugradnju mera za obezbeđenje kuća i stanova građana. Ta finansijska podrška može se odbiti od poreza, a za ugradnju bezbednih otvora u kući, država preuzima trošak i do 1.500 evra.

DW.COM

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.