Stolarski sin protiv bivšeg generala

Indonezija ima mnogo problema. Slaba privreda je suviše usmerena na smanjivanje resursa i povećanje industrije za obradu sirovina. I obrazovni sistem je slab – u njemu je previše loših državnih i premalo privatnih škola, pri čemu su ove potonje i preskupe. Potpuno nedovoljna infrastruktura važi kao jedna od glavnih prepreka za strane investitore. A tu je i korupcija koja cveta. Sve su to veliki problemi najveće privrede u Jugoistočnoj Aziji. Danas, na dan predsedničkih izbora u kojima može da glasa 190 miliona birača, partijski programi su od sporednog značaja. Jer, predizborna kampanja je usmerena isključivo na dva glavna kandidata – a oni se razlikuju kao nebo i zemlja.

Kao nebo i zemlja

Na jednoj strani je Džoko Vidodo (53), guverner Džakarte. Blizak narodu, sin stolara, poznat je po tome što je u siromaškoj odeći bez najave obilazio gradske vlasti da bi video jesu li službenici na svojim mestima i rade li svoj posao? „Džokovi“, kako ga narod zove, predstavlja se kao skroman i pun razumevanja, ali i kao čovek čistih ruku, koji je sebi kao glavni cilj postavio borbu protiv korupcije i propusta u privredi. Osim toga, on kao ličnost simbolizuje „dalji razvoj i konsolidaciju demokratije“, kaže Jan Vojšnik, rukovodilac fondacije „Konrad Adenauer“ u Džakarti. „On je kao gradonačelnik Soloa i guverner Džakarte pokazao srčanost u borbi protiv loših pojava“, ali, „on neće moći da za nekoliko meseci reši probleme ove ogromne i kompleksne zemlje“ – upozorava Vojšnik, i dodaje: „Zato može da se desi da se posle godinu dana među njegovim pristalicama javi sumorno raspoloženje.“

Sasvim drukčije izgleda Džokovijev takmac, bivši general Prabovo Subijanto (62). U borbenim nastupima, ovaj kolerični i neobuzdani zet bivšeg dikatora Suharta rado se prezentira kao jak vođa. Čas doleti odnekud helikopterom, čas odjaše na zbor svoje stranke gde ga dočekuju u stavu „mirno“. Izazvao je i pažnju međunarodnih medija kada ga je svojim nastupom podržao jedan poznati indonežanski pop-pevač i to pesmom grupe Queen – We will rock you – koju je otpevao u esesovskoj uniformi. „Prabovo je čista suprotnost Džokoviju“, objašnjava Jan Vojšnik: „On je kompletno socijalizovan u starim Suhartovim vremenima; njegovo mišljenje je obeleženo duhom diktature“. Organizacije za ljudska prava optužuju generala i za masakr u okupiranom Istočnom Timoru 80-ih godina, kao i za otmice i mučenja protivnika Suhartovog režima 1998. Ali, on je 2008. osnovao sopstvenu stranku čiji stranački program ima samo jednu jasnu ideju – da od njega napravi predsednika.

Prljava kampanja

Posmatrači smatraju da će predsednička trka biti neizvesna do samog kraja. Pri tome je Džokovi do pre nekoliko meseci bio u značajnoj prednosti. Ali, u poslednjim anketama, ta prednost se istopila i spala na samo dva do tri procenta. Prognoze je nemoguće dati. Isto tako je nezahvalno govoriti o tome kojim će putem poći Indonezija posle izbora. Tokom predizborne kampanje, Prabovo je više puta rekao da „direktni izbori nisu u skladu sa indonežanskom kulturom i da su proizvod Zapada“, što mnoge navodi na bojazan da će on u slučaju pobede uvesti autoritarni stil vladanja, ograničiti političke slobode i smanjiti toleranciju prema etničkim i verskim manjinama.

Sukob dva kandidata je sa približavanjem izbora postao otvoreniji i ličniji. Članovi Prabovove stranke su na društvenim mrežama počeli da nazivaju Džokovija „komunistom“, „hrišćaninom“ i „Kinezom“ – u mnogim delovima indonežanskog društva, još postoji značajna natrpeljivost prema tim grupama. U vreme diktature, bilo je progona komunista i Kineza. Sledbenici Džokovija nazivaju Prabovoa psihopatom i ukazuju na povrede ljudskih prava za vreme Suhartovog režima.

Politički sadržaji su u ovoj kampanji potisnuti u pozadinu. Džokovi je mnogo govorio o obrazovanju i radnim mestima, a Prabovo obećavao „jaku Indoneziju“ sa novim samopouzdanjem u regionu. U ekonomskoj politici obojica se zalažu za smanjenje zavisnosti Indonezije od stranih investitora. No, na kraju će se sve vrteti oko ličnosti dvojice kandidata – i pitanja: koji stil vladanja i kakva vizija budućnosti će pobediti.