Stiže čitav velegrad izbeglica | Evropa | DW | 13.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Stiže čitav velegrad izbeglica

Nakon svih nevolja, mnoge izbeglice žele u Nemačku. Procene glase da samo ove godine pola miliona izbeglica želi da dođe u tu zemlju. Koga primiti, a koga ne? Kako ih smestiti, a kako zaposliti?

Iako dolaze u Evropu na razne načine i kroz druge zemlje, mnogim izbeglicama je cilj da dođu do zemlje gde im se bar čini da će naći posao: u Nemačku. Procene govore o ogromnim brojevima, a oni vremenom postaju sve veći.

Nemački ured za izbeglice i migraciju je još početkom godine računao da će u 2015. doći 300.000 izbeglica. Onda je u maju ta procena ispravljena na čak 450.000. U međuvremenu je i nemački ministar unutrašnjih poslova izjavio da bi „broj lako mogao da bude i mnogo veći nego što se do sada procenjivalo.“ Udruženje nemačkih gradova i opština već sada računa da će imati posla sa 600.000 izbeglica, dakle da će u nemačku samo u jednoj godini doći stanovništvo čitavog jednog velegrada. Samo u saveznu državu Severna Rajna Vestfalija u ovim letnjim mesecima svakodnevno stiže oko hiljadu izbeglica!

Zato u komunama sva zvona zvone na uzbunu: kako smestiti tu gomilu ljudi? U nekim gradovima već su postavljena čitava šatorska naselja. To možda može da bude nekakvo rešenje za leto, ali nikako ne može da bude trajno. Ministar unutrašnjih poslova savezne države Saksonija Markus Ulbig obišao je jedno takvo šatorsko naselje kod Drezdena i izjavio da je „tim ljudima potreban čvrst krov nad glavom“.

Ministar za socijalna i pitanja integracije Severne Rajne Vestflije, Guntram Šnajder slaže se sa svojim kolegom sa istoka Nemačke i priznaje da šatori „sigurno nisu najbolje rešenje“. Ali on isto tako priznaje i da trenutno jednostavno nema nekog drugog rešenja. Ministar u očaju moli gradove i opštine da na raspolaganje stave hale svih vrsta – ne samo sportske dvorane, već i velike dvorane različitih udruženja, dvorane rehabilitacionih centara, bilo šta… „Uz nešto mašte mnogo toga je moguće“, kaže taj ministar.

Masovno graditi stanove

Nije jedini problem pružiti im krov nad glavom u prvim nedeljama. Gradonačelnik Nirnberga i predsednik Udruženja nemačkih gradova Ulrih Mali pretpostavlja da će veliki broj, oko četrdesetak odsto pristiglih izbeglica, i dobiti status azilanta, odnosno da će ostati u Nemačkoj. To znači da bi trebalo razmišljati dugoročno i suočiti se s pitanjem: gde te silne ljude naseliti?

Bildergalerie Flüchtlingsunterbringung in Deutschland

Hamburg podiže šatore za izbeglice

On zato želi da se svake godine izgradi 80.000 novih stanova i to ne samo za ove izbeglice. Mali želi da spreči da te izbeglice i domaće stanovništvo konkurišu za stambeni prostor, naročito u gradovima gde svi žele da žive. Takva konkurencija brzo bi uništila svaku nadu da se tim nesrećnicima može pružiti dobrodošlica. To bi trebalo da shvati i nemačka država i novčano da pomogne izgradnju takvih naselja.

S tom procenom slaže se i poslovođa Udruženja nemačkih gradova i opština Gerd Landsberg i traži „renesansu izgradnje socijalnih stanova – moramo intervenisati na tržištu stanova kako bi izbegli da se pojavi konkurentna situacija.“

Prazne zgrade na pogrešnim mestima

Naravno da u Nemačkoj postoji veliki broj zgrada koje zjape prazne i u kojima bi lako mogle da se smeste izbeglice. Ali problem je u tome što su te zgrade najčešće na „pogrešnim mestima“, uglavnom u ruralnim sredinama. Tamo pak nedostaje bilo kakva mogućnost za pronalaženje posl i zato te zgrade i jesu prazne – tamošnje stanovništvo otišlo je u potrazi za radnim mestom.

Landsberg zato smatra da bi tu realnost trebalo prihvatiti: „Ljude bi trebalo smestiti tamo gde ima šansi da pronađu posao. Bilo bi glupo samo reći: imamo toliko i toliko izbeglica i toliko i toliko praznih zgrada, hajde dakle da ih tamo strpamo.“ Problem praznih zgrada naročito se odnosi na istok Nemačke, pa zato gradovi u kojima je naročito veliki broj izbeglica, na primer Hamburg, žele da bar deo njih preseli na istok.

S druge strane, predsednik vlade istočne savezne države Brandenburg Ditmar Vojdke upozorava da to neće moći da funkcioniše jer tamo vlada ogromna nezaposlenost. Konačno, cilj bi trebalo da bude da se došljaci integrišu u svet rada, a tamo su mogućnosti „veoma ograničene“, kaže Vojdke. Povrh svega tu je i politički problem, u saveznim državama koje su nekada bile Istočna Nemačka vlada veoma mala spremnost da se izbeglice prihvate i bilo je veoma mnogo napada na strance.

Halle Glaucha Stadtteil Leerstand

Mnoge zgrade na istoku Nemačke su prazne

„Izazov koji možemo da savladamo“

Gerd Landsberg ne želi nikakva geta i naselja u kojima će da žive samo došljaci. On bi ih najradije smestio decentralizovano, podeljene na mnogo pojedinačnih stanova. „To je „bolje za te ljude, bolje za gradove koji imaju taj problem i bolje za integraciju.“ Landsberg ipak priznaje da „broj izbeglica rast toliko dramatično“ da se taj idealni cilj mora odložiti za neka kasnija vremena.

Isto tako, on se zalaže za jasnu podelu potražilaca azila što je pre moguće kako bi se smanjio njihov ukupan broj. Oni koji su ratne izbeglice, poput onih iz Sirije, vrlo verovatno će dobiti boravišnu dozvolu i njih bi trebalo integrisati što je moguće pre. S druge strane su ljudi sa zapada Balkana, među kojima jedva da iko ima šansu da dobije status azilanta i koji se proteruju nakon što je njihov zahtev odbijen.

Bavarska zato želi da takve izbeglice čak smesti u izdvojeno prihvatilište i Landsberg nema ništa protiv takve inicijative. On isto tako poziva Evropsku uniju da pomogne tim zemljama da se ekonomski podignu na noge jer to ne može biti samo zadatak Nemačke. Ali ako se odbiju te izbeglice sa Balkana koji čine oko 40 odsto onih koji dolaze u Nemačku, on tvrdi da „tako bogata zemlja kao što je Nemačka mora biti u stanju da savlada i taj izazov.“

DW.COM