Stezanje kaiša, kao nikada do sada?

Ugledni nemački nedeljnik „Šigel“ tvrdi da je dogovor o tome, kako će se narednih godina štedeti, već postignut – a plan mera štednje uveliko poznat. Kao prvo, vladine konsultacije ovoga put nisu upriličene u Brandenburškoj rezidenciji, 70 kilometara severno od prestonice. To već mnogo govori.

Danas (6.6.) i u ponedeljak pred vladinim činovnicima je samo jedno: budžet za 2011. godinu i finansijski plan za period do 2014. godine. Pašće teške odluke i duboki rezovi, komentariše Špigel. Zašto? Zato što, htela to ona ili ne, nemačka vlada mora da se reši budžetskog deficita. Da bi to bilo moguće, do 2016. godine vlasti u Berlinu moraju da učini sve kako bi on svake godine bio manji za po 10 milijardi evra. Gde štedeti i kome uvećati porez?

Jasno je i pre konsultacija u kancelarkinom kabinetu, gde bi to mogao da se stegne kaiš. Najobimnijim merama štednje biće obuhvaćena državna administracija. Počev od naredne godine, savezna vlada bi morala da umanji troškovi za 800 miliona evra. Međutim da bi to bilo moguće, 15.000 radnih mesta u tom sektoru bi moralo da se zatvori – i to do 2014. godine. Prema tom istom planu, planirano povećanje plata visoki funkcioneri i zvaničnici, takođe mogu da zaborave.

Vlada kancelarke Angele Merkel se oslanja i na moguću uštedu od čak dve milijarde evra u izdvajanjima za nezaposlene. Ubuduće bi o tim nadoknadama, Zavod za tržište rada odlučivao od slučaja do slučaja, bez zakonskih ograničenja. Neke procene govore i uštedi od šest milijardi, ali tek od 2014.

Oni koji su do sada zbog raznih povlastica pribegavali „ekološkom“ načinu poslovanja, ne bi li plaćali manji porez, izgubiće tu vrstu „privilegija“. Pošteđene bi eventualno bile kompanije čije je poslovanje zasnovano na „međunarodnoj tržišnoj konkurentnosti“.

Zanimljiva je i kalkulacija prema kojoj bi čak i nemačka železnica morala više da izdvaja, kako bi se pokrili minusi u državnoj kasi. Država od železnice ubuduće očekuje dividende u iznosu od 500 miliona evra godišnje. Uštedu od 400 miliona evra mogli bi da pretrpe i projekti obnove i rekonstrukcije, kao što je to slučaj sa sanacijom gradske palate u Berlinu.

Budući da će nuklearnim elektranama u Nemačkoj biti omogućeno da nastave sa radom, država za uzvrat tu odluku namerava debelo da naplati porezom na gorivo. To će omogućiti priliv sredstava u vrednosti od dve i po milijarde evra svake godine.

Predsednica nemačke vlade Angela Merkel o planiranim merama štednje nije htela mnogo da govori unapred, ali je jasno stavila do znanja da je došao trenutak kad se odnos između investicija i socijalnih izdvajanja mora preispitati. Ako se samo prihodi uvećavaju to nije moguće, mora se pronaći način kako da strukture socijalnog sistema budu sigurnije i efikasnije. Da li to ujedno znači i uvećanje poreza na visoka primanja? To je u ovom trenutku i dalje nejasno.

Pripremio: N. Jakovljević

Odg.urednica: Ž. Bašić-Savić