Statistikama protiv socijalne krize

Već sada se u Briselu dosta toga premerava, procenjuje i koordiniše. 28 zemalja članica stavilo je Evropskoj komisiji na procenu svoje privredno-političke odluke i nacrte svojih nacionalnih budžeta. Komisija daje savete za bolje političke poteze. 17 zemalja koje imaju valutu evro mogu da upadnu u proces prekomernog deficita, ukoliko se trajno ne pridržavaju pravila o novom ili zajedničkom zaduživanju.

Uz to, postoji veliki broj prognoza o privrednom razvoju, statistikama i stopama nezaposlenosti, a svaka tri meseca objavljuje se i podeblji izveštaj o socijalnom stanju u Uniji. No odluke o socijalnim i ekonomsko-političkim pitanjima donose same vlade i parlamenti svake pojedine zemlje članice. To je jasno kazao evropski komesar za zapošljavanje i socijalna pitanja Laslo Andor koji je predložio da se uvede još jedna, nova statistika. "Predlažemo da se socijalne razlike unutar EU procenjuju u jednoj posebnoj statistici, koja bi upozoravala na negativne razvoje. Tu se radi o opštoj nezaposlenosti, nezaposlenosti među mladima, siromaštvu koje preti radnicima, razlikama u dohotku između najbogatijih 20 odsto i najsiromašnijih 20 odsto stanovništva i naravno o budžetskim prihodima koji su zaista na raspolaganju." U ovoj socijalnoj statistici bi trebalo jasno da se ogledaju posledice politike štednje i konsolidacije i to pre svega u južnoevropskim zemljama pogođenim krizom.

Nove procene bez posledica?

Kako bi se nakon procene situacije trebalo boriti protiv uočenih manjkavosti, Laslo Andor nije naveo. Ne bi trebalo da bude isplaćivan dodatni novac za podsticanje tržišta rada niti bi zemlje koje dobiju loše ocene, trebalo da budu kažnjavane. Ovim Evropska komisija želi pre svega da odgovori na zahtev šefova država i vlada koji su na sastanku na vrhu u junu zatražili da se snažnije razmišlja i savetuje o "socijalnoj dimenziji" ekonomske i monetarne unije.

Šef Evropske komisije Žoze Baroso se već odavno brine da Uniju mnogi od 500 miliona njenih stanovnika vide još samo kao nesocijalnog, birokratskog monstruma koji po svaku cenu samo želi da nametne strogi kurs štednje. Nedavne ankete pokazuju da ovo strahovanje nije bez osnova. Prema istraživanju instituta Galup, u međuvremenu većina stanovništva EU (51 odsto) odbija kurs štednje. Tek pet odsto ispitanika vidi pozitivne rezultate. U Grčkoj čak 94 odsto stanovništva ne prihvata takvu politiku spasavanja njihove zemlje. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi suprotstavio se u Parizu ovom mišljenju. On tvrdi da se evro-zona polako oporavlja. I zata Banka namerava da nastavi tu svoju politiku.

Socijalne teme ponovo dobijaju na značaju

Nemačka poslanica u Evropskom parlamentu iz redova Levice Gabi Cimer upozorava pak da se u Grčkoj, uprkos prvim reformama i drastičnoj politici štednje, za mlade nezaposlene vrlo malo toga poboljšalo. Evrostat je ove sedmice objavio da je nezaposlenost Evropljana mlađih od 25 godina jednako visoka kao što je bila pre godinu dana. U Grčkoj ona iznosi 61,5 odsto, u Španiji 56 odsto.

I predsednik Evropskog parlamenta, nemački socijaldemokrata Martin Šulc, kritikovao je predloge komesara Lasla Andora kao nedovoljno ambiciozne i "odavno zakasnele". Šulc se založio za to da se četvrtina dosadašnjih strukturnih fondova EU u budućnosti troši na socijalne projekte.

Autori: Bernd Rigert / Snježana Kobešćak

Odgovorna urednica: Ivana Ivanović