Stari, siromašni, pa još i stranci | Politika | DW | 19.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Stari, siromašni, pa još i stranci

Stariji građani stranog porekla, koji žive i rade u Nemačkoj, uglavnom su manje obrazovani od Nemaca. Zbog toga se sve veći broj njih suočava sa nezaposlenošću. A kada redovnih primanja nema, pomoć se traži od države.

default

Dortmund

S obzirom da je i u Nemačkoj siromaštvo među starijim građanima u porastu, sve je više udruženja koja pokušavaju da im se nađu u nevolji. Ponedeljak i petak su za građane stranog porekla, koji u žive u Dortmundu, posebni dani u sedmici. Dva puta nedeljno se u severnom delu ovog grada sastaju članovi "Udruženja za međunarodna prijateljstva" (ViF). Tu im se nalaze radne prostorije, mesto na kojem se redovno okupljaju.

Žene obično pletu i štrikaju, pevaju pesme, a popodne svi zajedno sede i uz šoljicu čaja i kolače razgovaraju. Prisećaju se boljih vremena, mada razgovaraju i o problemima sa kojima se po stare dane suočavaju.

"Ne zavisimo od socijalne pomoći"

Altersarmut bei Migranten Kosan Ismed

Kosan Ismed

Kosan Ismed je jedan od retkih koji uspeva da preživi od penzije. Međutim, pošto ima petoro dece, njegova supruga i dalje radi. Jedino tako mogu da obezbede dovoljno novca za celu porodicu. "Nekada su moje kolege, poreklom iz Turske, govorili kako žene ne bi trebalo da rade. Ali moja žena je to mogla. Ona već dvadesetpet godina radi u jednom staračkom domu. Ja primam penziju. Ne zavisimo od socijalne pomoći. Sve je u redu."

Hasibe Ulubas isprva nije želela socijalnu pomoč. I ona je došla iz Turske. Jedno vreme je uspevala dovoljno da zaradi. Ali njen suprug se razboleo. Invalidska penzija koju je dobijao bila je isuviše mala. Hasibe je morala da brine o svom suprugu, a uz to i da radi kao čistačica. Danas ima 64 godine, prima penziju svog muža, koji je u međuvremenu preminuo.

Život u Turskoj je jeftiniji, ali njena deca žive u Dortmundu. Zbog toga Hasibe želi da ostane. Ranije je bilo uobičajeno da se građani turskog porekla, po odlasku u penziju, iz Nemačke vraćaju u domovinu, priča Hadi Kamisli. Ali okolnosti se menjaju. Novije generacije turskih migranata ostaju u Nemačkoj, jer u Turskoj nemaju blisku rodbinu.

Može li se čovek osigurati za "stare dane"?

Altersarmut bei Migranten Hadi Kamisli

Hadi Kamisli

O tome razmišljaju mnogi migranti. Iako u Nemačkoj danas ima mnoštvo ponuda za privatno penzijsko osiguranje, Nemci turskog porekla se za tu opciju retko odlučuju. "Nama Turcima zapravo nedostaju informacije. Većina njih je na nemačkom, a prva generacija migranata ne uspeva da shvati suštinu tih ponuda. Zbog toga ovde kod nas često pozivamo stručnjake. Njihova izlaganja prevodimo na ruski i turski", kaže Hadi Kamisli.

Nadežda Hagen pozdravlja trud članova udruženja za seniore u Dortmundu. Njen nemački više nije tako dobar, jer je posle 20 godina rada u jednoj prodavnici polovne robe, ostala bez posla. "Uspevam da izađem na kraj uz pomoć novca koji dobijam od države. Kuvam i pletem. Moj muž više ne puši i ne pije. Da nije prestao, ne bismo imali dovoljno novca."

Veoma skromno živi i Sofija Olševska

Altersarmut bei Migranten Sevgi und Hasibe Ulubas

Sevgi i Hasibe Ulubas

Izgubila je pravo na penziju, jer je pre 22 godine odlučila da napusti Černobilj. Došla je u Dortmund jer je strahovala za svoje zdravlje. U Ukrajini je radila kao glavna medicinska sestra i fizioterapeut, ali u Nemačkoj nije uspevala da nađe posao. U međuvremenu je dobila nemačko državljanstvo i živi od pomoći države. Tim novcem plaća stanarinu, grejanje, namirnice i garderobu.

"Još dok sam živela u Ukrajini maštala sam jednom da odem na krstarenje, ali to mi nije pošlo za rukom. I dalje gledam brojne reklame, ali ne mogu da uštedim dovoljno novca“, priča Sofija.

Matilda Šmit je početkom 90-tih iz Rusije došla u Nemačku. Ni ovde nema dovoljno novca, ali barem, kako sama kaže, ima slobodu. "Mislim da je mladim ljudima danas teže nego nama. Mnogo je nezaposlenih, a ovi drugi uglavnom imaju radna mesta samo privremeno. Veoma mi je žao zbog toga."

Biće potrebno više ovakvih udruženja u budućnosti

Tako teku razgovori u udruženju za seniore u Dortmundu. Njegovi članovi, pored druženja mogu da računaju i na savetodavnu podršku, bilo da je reč o socijalnom ili zdravstvenom sistemu. Sve informacije koje su seniorima potrebne, ovde se mogu pronaći. Pa tako i o lekovima, medicinskoj nezi, raznim troškovima i olakšicama.

Tu je i spisak lekara u okruženju, koji pored nemačkog govore i druge jezike. I kako stvari stoje, u budućnosti će biti potrebno više ovakvih udruženja, jer broj penzionera raste. Do 2020. godine, dva miliona Nemaca stranog porekla, biće u ovoj starosnoj dobi. Suštinsko pitanje je koliko njih će biti u mogućnosti da brine o sebi, odnosno koliko njih neće!

Autor: Karin Jeger / jl
Odg. urednik: Jakov Leon