Stanišić i Simatović: Poslednji čin | Politika | DW | 29.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Presuda u Hagu

Stanišić i Simatović: Poslednji čin

U sredu se u Hagu izriče presuda šefovima Državne bezbednosti Srbije, Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću posle ponovljenog suđenja. Na prvom suđenju, poništenom na žalbu tužilaštva, oslobođeni su svake krivice.

Protiv dvojice visokih funkcionera Službe državne bezbednosti Srbije tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu pre punih 18 godina. Iste godine, 2003, oni su i uhapšeni u Srbiji.

Obojici je stavljeno na teret da su u ratovima u bivšoj Jugoslaviji učestovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje nesrba s velikih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Prema optužnici, jedinice koje su ostvarivale taj cilj, vršeći masovne progone, ubistva i nehumana dela, bile su u nadležnosti dvojice optuženih, jer su ih oni osnivali, organizovali njihovo uvežbavanje, logistički i oružano snabdevali i finansirali.

-pročitajte još: Drugi proces Stanišiću i Simatoviću - sad se čeka presuda

Oslobađajuća presuda, pa novo suđenje

Prvo suđenju po toj optužnici održano je pred Haškim tribunalom od juna 2009, do kraja januara 2013. i završeno je oslobađajućom presudom za obojicu. Većinom glasova tročlano Pretresno veće, kojim je predsedavao holandski sudija Ori, donelo je takvu odluku, ocenivši da Stanišić i Simatović nisu odgovorni za zločine navedene u optužnici, jer nije dokazano da su ih planirali i naredili, a ni pomagali i podržavali. U obrazloženju presude je rečeno da su zloglasne jedinice, poput „Škorpiona“, „Arkanovaca“, „Martićeve milicije“ i „Crvenih beretki“ činile zločine, ali da pomoć koju su im pružali Stanišić i Simatović nije bila „konkretno usmerena“ na zločine, nego na „podršku njihovim ratnim naporima“.

„Konkretna usmerenost“, kao kriterijum, standard, princip ili doktrina, kako je sve nazivana ta formulacija – ne postoji, ne samo u pravilima i praksi Haškog tribunala, nego ni u celokupnom međunarodnom pravu. To je opredelilo većinu članova Žalbenog veća da u decembru 2015. prihvati žalbu tužilaca, poništi oslobađajuću presudu i naloži da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi po svim tačkama optužnice.

Optužnicom je pokriven period od 1991. do 1995. godine i ono što se zbivalo na područjima takozvanih SAO Krajina i SAO Baranja, Slavonija i Zapadni Srem u Hrvatskoj, kao i u bosanskohercegovačkim opštinama Bijeljina, Zvornik, Bosanski Šamac, Sanski Most, Doboj i Trnovo.

Tok suđenja

Maratonsko suđenje nastavljeno je u sudnici naslednika Haškog tribunala, čiji zvanični naziv je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove („Mehanizam“), i u čiju nadležnost su prešli nedovršeni sudski postupci u Haškom tribunalu.

Pred novim Pretresnim većem ponovno suđenje počelo je u junu 2017. dokaznim postupkom tužilaštva, koje je do februara 2019. ispitalo 51-og svedoka o zločinima počinjenim u četiri i po ratne godine u dve države.

U poluvremenu suđenja, Pretresno veće Mehanizma odbacilo je zahtev za donošenje oslobađajuće presude Franku Simatoviću, koji su po pravilniku ovog suda imali pravo da podnesu timovi odbrane.

Dokazni postupak odbrane počeo je pre dve godine, u junu 2019, i trajao do oktobra prošle godine. Advokati dvojice optuženih izveli su i ispitali 29 svedoka. Završne reči tužilaštva i odbrane održane su pre dva i po meseca, u aprilu ove godine. Bio je to pretposlednji čin procesa, koji je počeo još 2003. godine u Haškom tribunalu. Preostalo je još samo izricanje presude pretresnog veća Mehanizma.

Poslednji postupak

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je još krajem 2010. doneo odluku da se osnuje Mehanizam koji bi preuzeo i okončao nedovršena suđenja pred Haškim tribunalom i pred Međunarodnim krivičnim sudom za Ruandu. U sudnici Mehanizma, kao naslednika oba ta međunarodna suda, definitivno je završeno suđenje Ratku Mladiću, ratnom komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, kome je pre 20 dana izrečena presuda na doživotni zatvor.

Rako Mladić prilikom izricanja konačne presude

Rako Mladić prilikom izricanja konačne presude

Na istu kaznu ga je prethodno osudilo i Pretresno veće Haškog tribunala u novembru 2017. zbog genocida u Srebrenici u leto 1995. godine, progona Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine, terorisanja civila u opsadi Sarajeva i uzimanja pripadnika mirovne misije Ujedinjenih nacija za taoce u ratu od 1992-1995. Pošto su i tužba i odbrana uložili žalbe, predmet Ratka Mladića je preuzeo Mehanizam i okončao. Pravosnažnom presudom Mladiću na doživotni zatvor je završen pretposlednji sudski postupak koji je Mehanizam preuzeo od Haškog tribunala.

Poslednji postupak pred ovom međunarodnom sudskom institucijom – ponovljeno prvostepeno suđenje Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatovića – potrajaće još izvesno vreme. Jer, kakvu god presudu da donese Pretresno veće Mehanizma, koje sačinjavaju predsedavajući Barton Hol sa Bahama i sudije Džozef Čiondo Masanče iz Tanzanije i Seon Ki Park iz Južne Koreje, mogućno je da se na nju žali tužilaštvo ili odbrana, ili i jedni i drugi, i da usledi žalbeni postupak. Kako je za DW potvrdila predstavnica za štampu Mehanizma Helena Egleston: „Žalbeni postupak je predviđen u skladu sa Statutom i Pravilnikom Mehanizma."

Zbog toga bi trebalo imati na umu da Mehanizam još ni izdaleka nije okončao svoju funkciju. Uz mogućni žalbeni postupak u predmetu bivših šefova Državne bezbednosti Srbije, Mehanizam je, u skladu s mandatom koji mu je poveren, preuzeo, između ostalog, nadležnost nad izvršenjem kazni, postupcima preispitivanja presuda, suđenjima za nepoštovanje suda, zahtevima za pristup materijalima, obelodanjivanju, izmenama i klasifikaciji dokumenata i nizu drugih aktuelnih pravosudnih funkcija.

Uloga države Srbije

Uoči izricanja prvostepene presude bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije, još jednom se nameće pitanje da li će se teret osude odnositi i na Srbiju, pošto su Stanišić i Simatović poslednji zvaničnici Srbije koji su optuženi za ratne zločine pred međunarodnim sudovima.

Kakva god da bude presuda optuženima, suvišno bi bilo i očekivati da će sudijsko veće Mehanizma utvrđivati krivicu, a pogotovu osuđivati državu. To nije uloga ovoga suda, kao što nije bila ni njegovog prethodnika – Haškog tribunala. I na jednom i na drugom međunarodnom sudu zadatak većâ bio je da utvrde ličnu odgovornost.

Uloga države Srbije i njenih institucija u ratovima u BiH i Hrvatskoj može u obrazloženju presude eventualno samo da se pomene u kontekstu utvrđivanja individualne krivice. Kad god se u optužnicama Haškog tribunala i njegovog naslednika Mehanizma navodio „udruženi zločinački poduhvat“ kao najteža inkriminacija, pominjani su samo pojedinci, bili oni i predsednici država, kao Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, a nikad sâme države.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu