Stagnacija BiH potvrđena – demokratski!

Apsurdna kolekcija političkih anomalija u kombinaciji s dugom listom socioloških pojava koje su daleko od svake logike i razuma. Kakva zemlja, takvi i izbori. Tako bi u najkraćem glasio rezime izbora u zemlji sa najkomplikovanijim i najneefikasnijim političkim sistemom u celoj Evropi. Tako su recimo klasične ekonomske teme tokom predizborne kampanje, a očito i u izbornim lokalima, igrale sporednu ulogu. Iako su najvažniji parametri ekonomskog razvoja katastrofalni. Broj nezaposlenih iznosi između 50 i 70 odsto, zavisno od izvora statistika. Direktne investicije iz inostranstva su već godinama na veoma niskom nivou. Potencijalni investitori su dodatno uplašeni neefikasnom i korumpiranom vlašću, infrastruktura je nerazvijena.

Pa ipak političari iz svih etničkih grupa su tokom predizborne kampanje igrali na etnopolitičku kartu. Time su pažnju građana uspešno skrenuli na teme koje su se na izborima više puta pokazale ubojitim oružjem nacionalističke retorike, a u biti su besmislene i beskorisne rovovske borbe između etničkih grupa. Nažalost, ta je taktika imala uspeha kod brojnih birača. Preveliki broj njih je ponovo odlučivao na osnovu pripadanja etničkim torovima, a bilo je jednostavno premalo onih koji su prilikom glasanja nastupili kao slobodni građani.

Broj onih koji su glasali u etničkim okvirima je jednostavno prevelik. I nažalost tek je retkima pošlo za rukom da postave pitanje o dosadašnjem učinku političkih stranaka, a da ih pri tome ne posmatraju kroz okvir etničko-plemenske pripadnosti i da pri tom zaista i biraju, a ne samo glasaju.

Iz tih razloga, a i s obzirom na slabu izlaznost, građani s pravom glasa u BiH moraju prihvatiti određene kritike. Politička naivnost, slepi nacionalizam, nedovoljno razumevanje demokratskih procesa su samo neke od tih kritika i sasvim su opravdane. Sada će za većinu birača biti još teže da se predstavljaju kao žrtve korumpiranih i nesposobnih političara. Nakon ovih izbora većina njih su postali saučesnici te političke kaste. Jer izbori su u osnovi protekli slobodno, stanovništvo je imalo priliku da se dovoljno informiše i da slobodno odlučuje. No ipak nije ispravno pripisivati krivicu samo biračima za stagnaciju koja je sada zvanično i demokratski potvrđena.

Dejton kao ludačka košulja

Jer nefunkcionalno ustavno ustrojstvo je posledica Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je delo međunarodne zajednice. Njime je doduše 1995. godine zaustavljen brutalni rat u BiH. No ovaj ugovor je potpuno nepodesan za demokratski i ekonomski napredak zemlje. Ova ludačka košulja u velikoj meri predstavlja prepreku na putu BiH da koliko-toliko postane normalna država i ovaj Dejtonski ustav mora biti revidiran, ako ne i kompletno ukinut. EU je do sada pokazala demonstrativno malo interesa da deluje u tom pravcu iako je zemlja u formalno-pravnom smislu još uvek protektorat EU. U praksi se, međutim, Brisel uporno drži što dalje od političkih dešavanja u ovoj podeljenoj zemlji. Verovatno s nadom da bi slobodni i demokratski izbori mogli doneti očekivane promene na bolje. Međutim ova nada se po ko zna koji put pokazala apsolutno pogrešnom. Sada se može samo nadati da BiH neće potpuno skliznuti u pravcu religijske, etničke ili ekonomske nestabilnosti – to bi, očigledno, jedino podstaklo EU da ozbiljno i aktivno interveniše. Jer stare političke stranke, koje su pobedile na izborima, sigurno neće raditi na rešavanju gorućih pitanja. Njima odgovara haotično stanje i nered u kojem se i dalje mogu bezobzirno bogatiti. A ovi izbori su pokazali da sa svojom demagoško-nacionalističkom retorikom mogu i dalje relativno jednostavno zadržati svoje biračko telo.

BiH bez pomoći spolja ne može naći put iz blata u kojem se nalazi, a kojeg čine frustracija, bes, razočarenje i siromaštvo. Mešavina ovih problema predstavlja veliku opasnost zbog čega bi ova mala balkanska zemlja mogla postati veliki problem za EU.