Srpsko-nemački književni dijalog | Mozaik | DW | 23.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Srpsko-nemački književni dijalog

Prevodi i promocija srpskih autora u Nemačkoj uglavnom su prepušteni entuzijazmu pojedinaca, nedostaje osmišljena strategija državnih institucija na tom planu, jedan od zaključaka srpsko-nemačkog književnog dijaloga.

Srpsko-nemačke literarne veze bile su tema tribine u okviru Beogradskog sajma knjiga u organizaciji DW i TV Prve. Kukturna saradnja između Nemačke i Srbije je na veoma visokom nivou, ocenio je direktor beogradskog Gete instituta Matijas Miler-Viferig. Kompletna kulturna saradnja je na neki način doživela svoj vrhunac srpskim nastupom na sajmu knjiga u Lajpcigu 2010. godine, ocenio je Matijas Miler. Kao posledica tog nastupa na sajmu knjiga na nemački jezik je prevedeno preko 20 knjiga sa srpskog jezika, što je po njegovim rečima veliki uspeh. Miler u tom smislu naglašava da je Gete institut drugi najvažniji partner organizacije Traduki, koja je zapravo najvažniji instrument književne razmene između Nemačke i Srbije, i obrnuto. Gete institut je takođe u cilju poboljšanja književne razmene organizovao takozvani Književni kafe, na kojem nastupaju autori i prevodioci sa nemačkog govornog područja, kojima na ovaj način čitaoci u Srbiji mogu i direktno da se obrate.

Kultura prošlosti

Matijas Miler je naglasio i važnost dijaloga o nečemu što se naziva kultura prošlosti; za Nemačku su to teme vezane za II svetski rat, dok su za Srbiju to teme ratova devedesetih. Međutim, kako je naveo odgovarajući na novinarsko pitanje, to ne znači da prođu kod nemačkih čitalaca i izdavača imaju samo knjige koje su tematski vezane za ratove na prostoru bivše Jugoslavije. „Sve teme sa Balkana su podjednako važne, i sve teme imaju svoje mesto. Važno je da to budu teme koje donose neku realnu sliku, kako Srbije ali i Nemačke, ako govorimo o nemačkim autorima. U tom smislu nema nikakvih tematskih ograničenja i sve teme su dobrodošle, jer svakodnevne životne teme svuda zanimaju čitaoce“, ističe Miler. Miler ipak naglašava da se uspeh na nekom litetararnom tržištu nikada ne može isplanirati. Možete imati sjajnog prevodica, i sjajnu knjiga, ali ona recimo ne postigne uspeh. Tu su stvari na koje ne možete uticati, kaže Miler.

Srpski pisac- kap u moru

Zarko Radakovic

Žarko Radaković

Pisac Zvonko Karanović, kome je ove godine objavljena knjiga na nemačkom, kaže da se svaki razgovor u uspehu na nemačkom književnom tržištu mora posmatrati kroz neke brojke. Karanović je tako naveo primer 2011. godine, kada je on boravio u Nemačkoj, i kada je samo te godine u Nemačkoj objavljeno 12.500 samo romana. „To su užasno veliki brojevi, i vi ste tu sa svojom knjigom samo kap u moru, kaže Karanović. Sa nemačke strane svakako postoji interesovanje, rekao bih ne samo za srpsku nego za balkansku literaturu, ali tu je sada potreban dodatan napor da se te knjige približe nemačkim čitaocima. Tu vidim prostor da se učini nešto više, pre svega sa srpske strane, da se te knjige nekako približe običnom nemačkom čitaocu, smatra Karanović.

Prevođenje nekih pisaca bi verovatno trebalo da bude stvar nekih institucija, ocenio je Žarko Radaković, pisac i prevodilac celokupnog opusa Petera Handkea, ali se na kraju sve to završilo tako da sam ja sve radio potpuno samostalno, uključujući tu i izbor pisaca i knjiga koje ću da prevodim. To znači da sam se praktično sam snalazio u tom poslu da budem neka vrsta transmisije između nemačkog i srpskog jezika, naveo je Radaković.

Veće ulaganje u promociju

Svakako da se bez lične inicijative niko neće setiti srpske književnosti, i toga da bi ona trebalo da bude u fokusu nemačkog govornog područja koje iznosi 100 miliona ljudi, istakao je Dragoslav Dedović, urednik programa na srpskom jeziku DW. U takvoj konkurenciji je zaista teško plasirati čak i informaciju o tome da je jedan kvalitetan tekst preveden na nemački. Bitno je stoga da se sa sprske strane ulaže najpre u prevode, a zatim i u promocije tih prevoda kada to postanu knjige, kaže Dedović. Neki treći zadatak bi bio da se napravi strateška projekcija tog posla, ali na žalost ništa od svega toga sa srpske strane nije urađeno. Problem je što ne postoji bilo kakav institucionalni mehanizam u Srbiji koji bi omogućio praktično ostvarenje te strategije, zaključio je Dedović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Dragoslav Dedović