Srpska TV na Kosovu u okviru RTK?
13. septembar 2010.
Nenad Milenković pokazuje nam certifikat koji visi uramljen na zidu. Ovaj kosovski Srbin je dve nedelje, o trošku američke ambasade, pohađao seminar za menadžment u Tenesiju. Tamo je učio kako da svoju televizijsku stanicu – TV Puls iz Šilova - učini profitabilnijom na Balkanu. Milenković je direktor ove televizije i zahvalan je Amerikancima - pre svega na donaciji od prošle godine: američka agencija za pomoć USAID opremila je njegovu stanicu modernom tehnikom u vrednosti od 30.000 dolara.
Amerikanci žele privatnu srpsku TV
SAD pružaju podršku TV Pulsu kao i još trojim televizijskim stanicama srpske manjine, u okviru svoje političke misije: „Želimo da podržimo integraciju kosovskih Srba“, kaže Endrju Klejton iz organizacije za pomoć medijima „Ireks“ koja je partner USAID-a. „Do sada se većina kosovskih Srba informisala preko radio i TV-stanica u Beogradu“.
Godine 2009, Amerikanci su povezali četiri TV-stanice kosovskih Srba u „TV-mrežu“. Otada, te stanice gleda četiri petine srpskog stanovništva Kosova. „Mreža“ ima ambiciozan cilj: da preraste u prvu nacionalnu televiziju kosovskih Srba. Takva televizijska stanica koja bi imala domet na čitavoj kosovskoj teritoriji, već je predviđena i ustavom. Za USAID je važno da ona bude privatno preduzeće.
Nemci žele javni servis poput ARD
Amerikanci su, međutim, sa svojim planovima naišli na otpor – Nemaca. Jer, pod vođstvom nemačkog ambasadora na Kosovu, Hans-Ditera Štajnbaha, međunarodne organizacije, političari i predstavnici lokalnih medija rade na sopstvenom modelu nacionalne televizije kosovskih Srba. Portparol ambasade je rekao da Štajnbah grupu za planiranje vodi kao privatno lice. Ali, u pregovorima učestvuju i lobisti Evropske unije, te predstavnici UN i OEBS-a.
Privatni ili javni – spor oko pravog modela je istovremeno i borba za bolju razvojnu pomoć. Unapređenje života srpske manjine je proklamovan cilj nemačke spoljne politike na Kosovu. Kada je reč o medijima, nemačka ambasada je pružala podršku jednoj multietničkoj radio-stanici u Prištini, a tako je dve godine bilo i sa srpskim nedeljnikom „Glas juga“.
Štajnbah bi želeo da nova televizija kosovskih Srba bude javni servis po ugledu na nemačke televizije ARD i ZDF. Kako bi to tačno trebalo da izgleda, pitanje je o kome će se pregovarati ovog meseca i u oktobru.
RTK je u jadnom stanju
Model koji je dosta verovatan jeste kanal koji bi bio pod krovom javnog servisa na albanskom jeziku, Radiotelevizije Kosova (RTK). Još neposredno po završetku rata na Kosovu 1999, nemački stručnjaci pomagali su da ta televizija stane na noge.
Amerikanci su od početka odbacivali taj projekat, dajući milione dvojim privatnim televizijama kosovskih Albanaca. Obe televizije danas donose profit. Za razliku od njih, javni servis RTK je u akutnoj krizi nezavisnosti.
U oktobru je Ustavni sud Kosova proglasio nezakonitom televizijsku pretplatu od 3,50 evra po domaćinstvu. Sada RTK živi od infuzije iz državnog budžeta: parlament je za 2010. godinu odobrio 10,5 miliona evra, što je premalo za dobar program.
U nastavku:
„Neko će morati da zamre“
Ružičasti karmin i oblačići
U oktobru je Ustavni sud Kosova proglasio nezakonitom televizijsku pretplatu od 3,50 evra po domaćinstvu. Sada RTK živi od infuzije iz državnog budžeta: parlament je za 2010. godinu odobrio 10,5 miliona evra, što je premalo za dobar program.
Tako gledaoci RTK moraju da se zadovolje lationameričkim sapunskim operama, kviz-emisijama i balkanskom pop-muzikom. Dvoipočasovni jutarnji program osmišljen je kao nešto što treba da donese dobro raspoloženje, sa sve ružičastim karminom i kulisama sa oblačićima. Vesti najčešće ostaju ograničene na protokolarnu politiku.
Javnom servisu preti sudbina da postane igračka u rukama vladajuće Demokratske partije. Jedan bivši urednik priča o zastrašivanju koje sprovode političari i predstavnici vlade: „Svi moji strahovi su se potvrdili. Oni mogu da nazovu telefonom RTK kad god hoće. Oni mogu da naruče novinare da izveštavaju o njihovim sastancima“.
Evropska radiodifuzna unija se u novembru požalila na ugnjetavanje glasova koji odstupaju od toga, te da vlada od RTK očito želi da napravi „nekritični državni radio“.
KFOR je gazda?
No, ni srpsku televiziju TV Puls ne odlikuje baš nezavisno novinarstvo. KFOR nije samo važna mušterija za reklame, već snabdeva ovu televiziju i sadržajima. TV Puls čak proizvodi i emituje šou-program za KFOR. Direktor televizije Milenković priznaje da o međunarodnoj vojsci još nikada nije kritički izveštavano – da i ne govorimo o njegovim donatorima, američkoj ambasadi ili organizaciji za pomoć medijima „Ireks“: „Bez njih ne bismo postojali“.
Da bi ublažili finansijske muke srpske medijske mreže, USAID i „Ireks“ su u julu organizovali prijem. Milenković je održao govor. Pio se šampanjac, poslužen je hladan bife i pokazana „Pauer point-prezentacija“ sa brojem gledalaca. Bio je to skup promašaj. Na prijemu su bila čitava dva partnera...
Privreda jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope je na nuli, nezaposlenost – prema navodima Svetske banke – iznosi 47 odsto. „U srpskoj zajednici još ne postoji nijedna fabrika“, kaže Milenković.
„Neko će morati da zamre“
To što na Kosovu niko ne može da garantuje televizijski prenos bez havarije, svakako neće oduševiti planere reklama. Nestanci struje su još uvek deo svakodnevice. „Kako onda da se pridržavamo nekog biznis-plana“, pita Milenković.
Pitanje je da li Kosovo može da izdrži dve velike srpske televizijske stanice. Kada je reč o štampanim medijima, magazin kosovskih Srba „Glas juga“, kome je takođe pomagala nemačka ambasada, 2009. je bankrotirao.
Srpska manjina na Kosovu danas nema sopstvene štampane medije. Stručnjak za medije pri Programu UN za razvoj, Danijela Mitić, smatra da će slične stvari da se dogode i na televizijskom tržištu male republike: „Neko će morati da zamre“.
Autor: Saša Bojić / Zidojče cajtung
Odgovorni urednik: Ivan Đerković