„Sreća što Bugarska nije suverena“ | Politika | DW | 10.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Sreća što Bugarska nije suverena“

Rezultati nedavnog istraživanja pokazuju da više od trećine Bugara smatra da demokratija nanosi štetu njihovoj državi. Pet godina nakon pristupanja EU, stručnjaci u Bugarskoj upozoravaju na antidemokratsko raspoloženje.

Stručnjaci Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Mediana“ smatraju da su rezultati sprovedenog ispitivanja alarmantni, posebno kada je reč o reakcijama na pitanje: „Da li demokratija Bugarskoj donosi više štete ili koristi?“ Tridesetosam odsto ispitanika smatra da je korisna, a samo neznatno manji broj, 35 odsto građana, mišljenja je da je demokratija negativna.

Vlada sa Bojkom Borisovim na čelu, moćnom retorikom uvek i iznova nudi jednostavna rešenja koja nisu uvek izvodljiva

Vlada sa Bojkom Borisovim na čelu, moćnom retorikom uvek i iznova nudi jednostavna rešenja koja nisu uvek izvodljiva

„Da je Bugarska zaista suverena i demokratska država, u njoj bi najverovatnije vladao Nacionalsocijalistički režim. Slobodan izbor, pazite, kao u Nemačkoj u tridesetim godinama 20. veka“, upozorava stručnjak za ispitivanje javnog mnjenja Koljo Kolev istovremeno izražavajući nadu da će uticaj Evropske unije sprečiti najgori, antidemokratske razvoj: „Jedina šansa Bugarske leži u činjenici da je, kao članica EU, samo delimično suverena.“

U Bugarskoj vlada veliko nepoverenje prema partijama i institucijama, kaže politikolog Antoni Galabov: „To oslobađa prostor za populizam. Plašim se da će doći do eksplozije populističkih projekata koji se odnose na tešku socijalnu situaciju i porast nacionalizma.“

Potvrđena strahovanja

Istraživanje „Mediane“ potvrdilo je strahove, 87 odsto ispitanika je, na primer, uvereno da je „dobrobit nacije“ važnija od interesa pojedinih grupa. Skoro dve trećine podržavaju izjave tipa: „Kada je u pitanju dobrobit nacije, manjine ne smeju da protestuju ili da je ometaju“, ili „prisluškivanje nije problem za poštene građane“.

O pozadini te poslednje izjave bilo je reči i u kritičkom, monitoring izveštaju Evropske unije koji je objavljen ovog leta. U njemu se navodi da bugarska vlada pokušava da se protiv razularene korupcije i organizovanog kriminala bori pomoću opsežnog prisluškivanja. Vlada sa Bojkom Borisovim na čelu, moćnom retorikom uvek i iznova nudi jednostavna rešenja koja nisu uvek izvodljiva. To je samo jedna od njegovih sličnosti sa nekoliko evropskih populista.

Koljo Kolev je uveren da bi većina Bugara prihvatila „gvozdenu ruku“ i da bi bili spremni da se zbog navodne sigurnosti odreknu građanskih prava, slobode i vladavine zakona. Većina ispitanika nema ništa protiv da policija ograničava njihova prava, a skoro jedna trećina podržava alarmantne izjave poput: „Ljudi koji nemaju prave stavove i verovanja ne smeju da govore na radiju i televiziji.“

Želja za osvetom

Mnogi posmatrači upozoravaju da je Bugarska na dobrom putu da bude jedna od problematičnih demokratija u jugoistočnoj Evropi - pored Mađarske i Rumunije

Mnogi posmatrači upozoravaju da je Bugarska na dobrom putu da bude jedna od problematičnih demokratija u jugoistočnoj Evropi - pored Mađarske i Rumunije

Koljo Kolev sumnja da se iza toga krije „anksioznost, socijalna zavist i nagon za osvetom; pre svega mržnja protiv takozvanih elita – protiv bogatih, profitera političkih promena iz 1989, protiv establišmenta, medija, protiv svih onih koji su drukčiji, Romi, homoseksualci ili Jevreji. Mnogi posmatrači upozoravaju  da je Bugarska na dobrom putu da bude jedna od problematičnih demokratija u jugoistočnoj Evropi - pored Mađarske i Rumunije.

Ubrzo nakon pada komunizma (1989) velika većina bugarskih građana zalagala se za demokratiju i tržišnu ekonomiju. Međutim, sada su ti koncepti tabu, kaže u intervjuu za DW Kolev. Sociolog Andrei Raičev ta dešavanja posmatra u kontekstu trenutne ekonomske krize: I u drugim evropskim zemljama građani su spremni za „čvrstu ruku“: Kriza obrće stavove i vrednosne standarde. U takvim vremenima vlada uverenje da se problemi mogu brže rešiti obezbeđivanjem sigurnosti a ne slobode.“

Autori: A. Andrejev / Ž. Bašić-Savić
Odgovorni urednik: I. Đerković