Srbiji treba realniji pogled na EU

Postoji nekoliko razloga za pad podrške evropskim integracijama u Srbiji, ističe za Dojče vele Nikola Jovanović, urednik periodike „Izazovi evropskih intregracija“, i programski direktor Centra za novu politiku. Jedan od osnovnih je usporavanje napretka Srbije u tom procesu, i naznake da ona neće dobiti datum za početak pregovora o članstvu, kaže Jovanović:

„Naredni razlog je što se uslovljavanja, što biletaralna što multileteralna, intenziviraju, što je negde i logično. Ali je takođe logično i što građani to percipiraju kao nepravedno ili kontraproduktivno. Poslednji razlog mogu biti opterećujući politički problemi, koje građani često poistovećuju sa evropskim integracijama, jer se te agende u poslednje vreme i poklapaju, a tu naravno mislim na kosovski problem, i na trenutnu krizu na severu Kosova“.

Velika očekivanja od EU

Ako se analiziraju razlozi opadanje podrške ulasku u Evropsku uniju, pokazuje se da je srpsko društvo sada mnogo realnije kada je u pitanju taj proces, smatra Maja Stojanović iz Građanske inicijative. To je po mom mišljenu pozitivno i dobro, kaže Maja Stojanović:

„Mi već godinama imamo ta neka velika očekivanja od EU, koja se temelje na boljem standardu, na nekim stvarima koje su veoma imaginarne, i koje možda uopšte nisu u korelaciji sa realnošću i sa onim što mi zaista možemo da očekujemo od EU. S jedne strane je to čak i dobro da ljudi malo više razmišljaju šta je EU, šta mi sve moramo da uradimo da bi bili u EU, i koji su to standardi koje ovde moramo da postignemo da bi zapravo bili deo EU.“

U nastavku: Pregovori o Kosovu na višem nivou?

EU - opravdanje za sve

S druge strane, problem su i domaći političari, ocenjuje Maja Stojanović iz Građanske inicijative. Kako se približavaju izbori, političari sve ono što nije popularno, ili je manje popularno, pravdaju Evropskom unijom.

 

 

 

Umesto toga političari bi trebalo da se bave objašnjavanjem zašto donosimo neke propise i zakone, zašto moramo da imamo gej paradu, i zašto moramo da podržimo neke evropske vrednosti, kaže Maja Stojanović.

Otkazivanje, ili praktična zabrana Parade ponosa, takođe je doprinela razilaženju sa Briselom, koji je po rečima srpskih političara insistirao da se ona održi. Nikola Jovanović kaže da između Brisela i Beograda generalno postoji veliki stepen nepoverenja. Zbog toga neki izolovani incidenti ili nesporazumi često prevazilaze proporcije koje zaslužuju.

„Mislim da je ključna stvar da u Srbiji nema, a to treba stalno proveravati, ugrožavanja bilo kojih manjina, uključujući i seksualne. Parada ponosa je i odložena zbog bezbednosnih razloga, i zbog specifične situacije za koju Srbija u ovom trenutku i nije najodgovornija, kaže Jovanović:

„Međutim, upravo to neko nepoverenje odmah povlači automatske pretpostavke da su ugrožena nečija prava zbog jednog takvog odlaganja. Tako da se mora u kontinuitetu i ozbiljno raditi na tome da se i razumevanje i poverenje između EU i Srbije trajno uspostavi“.

Pregovori o Kosovu na višem nivou?

Kosovo je zapravo već dugo problem na relaciji Srbija-EU, ali on tek sada izbija u prvi plan, primećuje Nikola Jovanović. Postoje i pravni i politički način da se problem prevaziđe. Mislim da bi bilo dobro da Srbija dobije neke sigurne znake da joj je evropska budućnost zagarantovana, i da bi trebalo pokrenuti pregovore oko Kosova na višem nivou od ovog tehničkog dijaloga, smatra Jovanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković