Srbija uradila dosta, ali mogla i više
5. oktobar 2010.
Evropska unija čestitala je Srbiji desetogodišnjicu oktobarskih promena. Čestitka je stigla iz kancelarije visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, Ketrin Ešton. Portparolka šefice evropske diplomatije, Maja Kocijančić za Dojče vele je izjavila:
„Povodom desetogodinjice demokratskih promena želimo da čestitamo građanima Srbije na napretku u pogledu demokratskih reformi kao i na poboljšanju ekonomske situacije. Sve te promene predstavljaju i temelj procesa evrointegracija Srbije. Mi znamo da je ovaj proces dug i da nije lak, ali to je proces koji će doneti prave i konkretne promene za građane.“
Na desetu godišnjicu petooktobarskih protesta iz kancelarije Ketrin Ešton poručuju da i to da će Evropska unija i dalje podržavati Srbiju na njenom putu ka Evropi, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
„Objektivni problem Kosova“
Da je Srbija u prethodnih deset godina uradila dosta, ali da je mogla i više smatra predsednik Odbora Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu, Eduard Kukan. Kukan je povodom desetogodišnjice oktobarskih promena u Srbiji za Dojče vele izjavio:
„Srbija je uradila mnogo u prethodnih deset godina jer je uspela da se pozicionira kao budući potencijalni kandidat za članstvo u EU. Ona je na svom putu imala probleme i teškoće, ali sada je Srbija prihvaćena od međunarodne zajednice kao buduća članica EU, a to je veliko dostignuće.“
Želeći da se fokusira prvenstveno na pozitivnu budućnost zemlje, Kukan ukazuje i na činjenicu da je „komplikovana unutrašnjepolitička situacija sprečila Srbiju da postigne još bolje rezultate“. Tu kao primer Kukan navodi „objektivni problem Kosova“.
Demokratija nije cilj nego sredstvo
Deset godina od pada Miloševićevog režima u Evropskoj uniji danas postoji široka podrška prihvatanju zahteva Srbije za mesto kandiata za članstvo u Uniji. U Briselu, u velikoj meri, promene u Srbiji sagledavaju baš kroz proces evrointegracija:
„Sada ima mnogo pozitivnih osećanja ovde u Briselu za aktivnijim dijalogom i aktivnijim kretanjem Srbije ka EU. To je prilika koju srpski poltičari ne smeju da propuste“, naglašava predsednik Odbora Evropskog paralmenta za odnose sa Jugoistočnom Evropom.
Kukan se zalaže za to da se evropska politika na Zapadnom Balkanu sa procesa stabilizacije fokusira na proces demokratizacije. Upitan da li je Srbija od petog oktobra 2000-te do danas postigla potreban nivo demokratije, Kukan zaključuje:
„Mislim da su promene u Srbiji bile dovoljno demokratske. Pitanje kako će se te demokratske promene iskoristiti zavisiće od političara i ljudi u Srbiji.“
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković