Srbija: Sve više mladih odustaje od izbora | Politika | DW | 30.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbori

Srbija: Sve više mladih odustaje od izbora

Kako se izbori u Srbiji približavaju, tako interesovanje za glasanje među mladima opada, posebno među učenicima i studentima. Mnogi misle da ne mogu da utiču na donošenje odluka, a mnogi i da izbori nisu fer.

Amelia Stakić i Srđan Gaković ove godine su prvi put u poštansko sanduče dobili poziv za glasanje – i oboje planiraju da iskoriste svoje glasačko pravo. „Izaći ću na izbore, ali uglavnom ne razmišljam mnogo o tome i slabo pratim politiku, skoro nikako“, kaže Srđan za DW.

Za razliku od njega, Amelia pomno prati političku scenu Srbije i od predstojećih izbora očekuje promenu. „Ja sam uvek optimistična i imam dosta ljudi u svom okruženju koji su takođe napunili 18 godina i prvi put izlaze na izbore, pa me pitaju za savet za koga da glasaju“, priča Amelia.

Saglasni su, međutim, da ni izbori, ni politika uopšte, nisu tema među njihovim vršnjacima. U školi se o izbornom procesu stidljivo govori tek na časovima sociologije, a aktuelne političke teme su zabranjene, pa se na izborima opredeljuju uglavnom spram onoga što im kaže porodica.

Statistika ne obećava

Parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u Srbiji održavaju se ove nedelje, 3. aprila. Istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju pokazuje da s približavanjem izbora, interesovanje među mladima opada, i to posebno među učenicima i studentima. Čak 63 odsto njih izjasnilo se da neće izaći na izbore u nedelju.

Mlade u Srbiji izbori ne interesuju

Takve prognoze potvrđuju i istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koje pokazuje da manje od trećine mladih redovno glasa, dok čak 40 odsto nikada nije ubacilo listić u glasačku kutiju.

„Svaka druga mlada osoba smatra da nema za koga da glasa. Oni ne veruju nijednom političaru ni političarki, u kampanjama nisu zastupljene teme koje su im važne, niti je način komunikacije prilagođen, jer sve su to floskule i kratkoročna obećanja, za koje su mladi svesni da im neće promeniti život“, objašnjava Jovana Božičković iz Upravnog odbora KOMS-a.

Na pasivnost u izbornom procesu utiče i uverenje čak 85 odsto mladih da ne mogu da utiču na donošenje odluka, ali i stav 77 odsto njih da izbori nisu fer. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević napominje da ne bi trebalo potceniti ni uticaj stare devize da je politika prljava rabota.

„Postoji jedna vrsta društveno poželjnog odgovora da je politika nešto loše, nešto što je udaljeno od nas i verovatno ni u jednom stratumu društva ne bismo mogli naći ljude koji bi bili nešto mnogo entuzijastičniji i uvereniji u to da nešto mogu da promene“, dodaje Spasojević.

Poruke su uvredljive

U pokušaju da mlade ipak informišu o tome šta im partije nude na ovim izborima, 50 istraživača KOMS-a svakodnevno prati poruke izrečene u predizbornoj kampanji. Jedna od istraživačica, Anđelija Stanimirović, za DW kaže da je njihov glavni zaključak da se politički akteri u celini nedovoljno obraćaju mladima i da su poruke koje im šalju vrlo slične.

„Mladima se najviše obraća lista Dveri i POKS-a i oni su zapravo zasnovali svoju kampanju na komunikaciji s mladima, dok ostale liste nisu imale mlade u svom fokusu“, kaže Stanimirović za DW. „Neke od tema koje su se najviše provlačile su odlazak mladih iz države, nemogućnost zaposlenja bez partijske knjižice, pad nataliteta i kritika mera Vlade Srbije za povećanje nataliteta, ali u okviru tih poruka partije nisu nudile konkretne mere.“

Konkretne mere koje su najviše odjeknule u javnosti jeste direktna novčana pomoć mladima, koja je prvo stigla zvanično od države, a potom je vladajuća koalicija obećala još 100 evra nakon izbora, da bi 250 evra na kraju obećao i kandidat Srpske desnice Miša Vacić.

„Same te ponude dosta vređaju mlade i partije su shvatile da takve poruke više odbijaju mlade, nego što su delotvorne, tako da se to nije dalje provlačilo u kampanji. Više su druge koalicije koje nisu imale takve ponude, koristile to kako bi kritikovale koalicije koje su nudile novčanu pomoć“, objašnjava Stanimirović.

Politika ne, ali aktivizam ipak da

Uobičajena pesimistična statistika o mladima koji su nezainteresovani za politiku, međutim, skriva činjenicu da su van izbora mladi itekako uključeni u razne oblike društveno-političkog aktivizma, da budno prate i motre politička dešavanja i da su spremni na njih da reaguju.

Tome u prilog najbolje svedoče brojni protesti koji se u Srbiji održavaju poslednjih godina, a koje su poveli upravo mladi – od takozvanih studentskih protesta nakon predsedničkih izbora 2017. godine, preko protesta pod nazivom „1 od 5 miliona“, blokada zbog slučaja doktorata Siniše Malog, sve do ekoloških protesta krajem prošle godine.

„Mi najčešće gledamo izbore, jer oni jesu najvažniji proces, ali ne mogu se samo na osnovu izbora i toga šta kažu ljudi u istraživanjima javnog mnjenja, donositi zaključci o nekoj velikoj pasivnosti“, kaže Spasojević.

I istraživanja KOMS-a, uprkos i dalje negativnim trendovima, pokazuju blago povećanje interesovanja za politiku i politička dešavanja u odnosu na prethodne godine. „Preko 60 odsto njih želi da bude uključeno u donošenje odluka i mi zato smatramo da mladi ipak jesu aktivni. Ono što je problem je to što ne postoje mehanizmi za njihovo uključivanje, pa oni koriste one alate koji su im je dostupni – bilo li su to protesti ili društvene mreže“, kaže Jovana Božičković iz KOMS-a.

Ko je kandidat mladih?

Uporedo s malom promenom odnosa prema političkim zbivanjima, menja se i fokus interesovanja za pojedinačne teme. Istraživanja pokazuju da je poslednjih godina interesovanje za ekonomske i nacionalne teme koje su dugo držale prva mesta na listama prioriteta mladih opalo, te da njihova mesta zauzimaju demokratija, korupcija i životna sredina.

Ali više od konkretnih tema, mladi očekuju konkretne mere u vezi s realnim životnim problemima. KOMS-ov foto-robot mlade osobe pokazuje da oni posle završenog školovanja do dve godine aktivno traže prvi posao, 60 odsto njih nema nikakve prihode i do 31 godine žive u porodičnom domu i žele da čuju direktne poruke u vezi s mogućnostima ekonomskog i stambenog osamostaljivanja.

„I oni žele nešto mnogo opipljivije od onoga što se dobija u svakodnevnom političkom govoru“, kaže Božičković. „Ne može jednokratna kratkoročna mera da reši ekonomsko pitanje mladih.“

Ako je ipak suditi prema istraživanjima javnog mnjenja, glasovi onih koji na izbore budu izašli, neće otići velikim partijama centra. „Jer ono po čemu su mladi donekle različiti od ostatka društva jeste da su oni koji su zainteresovani, radikalniji u svojim stavovima, tako da ćemo češće naći mlađe biračko telo i kod Zavetnika i kod Dveri i kod Ne davimo Beograd, što znači da neka vrsta jasno ideološkog stava, neke snažnije pozicije je ono što lakše privlači pažnju mladih birača“, zaključuje Spasojević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.