Srbija: Opozicija zbunjena, za vlast stvari idu u željenom pravcu | Politika | DW | 05.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Srbija: Opozicija zbunjena, za vlast stvari idu u željenom pravcu

Opozicija u Srbiji svesna je da izbori ne donose promene i sada pokušava da napravi neke aranžmane koji bi bili održivi i nakon glasanja. Vlast je s druge strane sigurna da stvari za nju idu u željenom pravcu.

Nakon (ne)uspešnog štrajka glađu lidera Dveri Boška Obradovića, opozicija u Srbiji praktično se povukla u ilegalu. Sam Boško Obradović naveo je kako je mnogo toga naučio tokom štrajka, istovremeno poslao nekoliko pomirljivih poruka i naglasio da više neće sprovoditi solo akcije, i da će se ubuduće protiv vlasti boriti nenasilnim i mirnim metodama.

Istovremeno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pohvalio medijima kako već dva meseca ne komentariše opoziciju.

-pročitajte još: „Tata iz Nemačke“ – isplativa tema u kampanji

Postoji deo opozicije koji želi na izbore i stoga već prikupljaju potpise, ali bojkotaška opozicija, oličena pre svega u Savezu za Srbiju (SZS) je, reklo bi se, obustavila skoro sve aktivnosti – ukoliko se ne računa ipak skromni domet angažmana na društvenim mrežama. Da li je reč o tome da pametniji popušta ili opozicija smišlja nove metode borbe, tek o nekim stvarima se više ne govori.

Stiče se utisak da su i vlast i opozicija shvatili da su neke stvari možda otišle predaleko i da je potencijal za nasilje preveliki. Ili je prosto svaka strana razumela domete svoje (ne)moći? Sintagma „aktivni bojkot“, kao neka vrsta mantre opozicije koja je za bojkot izbora, uglavnom je preko noći nestala sa javne scene i iz javnog govora.

Stranke se okreću sebi

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar za DW ističe da je u opoziciji očito došlo do neke vrste preispitivanja i da su pojedine stranke koje su za bojkot izbora počele da razmišljaju i o sopstvenim interesima.

„Taj blok više nije toliko jedinstven koliko je bio početkom marta. Čini se da političke stranke opozicije sada pokušavaju da naprave neke aranžmane koji bi bili održivi nakon ovih izbora. Svesni su da predstojeći izbori ne donose političke promene. S druge strane, videlo se da ta jedna emotivna i tenzična kampanja nikome ne odgovara i da birači žele političku stabilnost“, ocenjuje Klačar.

Boško Obradović (Dveri) - šalje pomirljive poruke

Boško Obradović (Dveri) - šalje pomirljive poruke

Aktivan bojkot nema alternativu

Aktivan bojkot više niko iz opozicije ne pominje. Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra međutim da „ne postoji drugi bojkot osim aktivnog“.

„Ako se ide na bojkot podrazumeva se da se tokom izborne kampanje radi na što manjoj izlaznosti građana, osporavanju legitimiteta izbora i konačno, priprema se teren za ozbiljne proteste posle izbora. Dakle, bojkot može ili da bude aktivan ili ga nema. Ovo što sada imamo, svelo se na neučestvovanje na izborima, a ne na bojkot“, smatra Anđelković.

-pročitajte još: Frankfurter rundšau: Vučić žuri na izbore pre recesije

Bojkot ima smisla samo ako se spremaju mere posle bojkota, nastavlja Anđelković i dodaje: „To su, recimo, protesti ili bilo šta drugo što otežava funkcionisanje parlamenta. Ali, tako nešto nije moguće započeti nakon izbora, tako nešto se otpočinje tokom izbora. Stoga je zaista pitanje šta stoji iza ove neaktivnosti opozicije: da li je u pitanju nesloga među liderima opozicionog bloka ili se radi o nedostatku ideja? Ali svakako nijedan bojkot nije uspeo ako se deluje posle izbora“, naglašava Anđelković.

SNS u pozitivnoj kampanji?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič je inače već naglasio kako se protekla dva meseca ne bavi komentarisanjem opozicije. Bojan Klačar takođe primećuje da je i Srpska napredna stranka (SNS) krenula putem pozitivne kampanje, i da se njihova kampanja takođe razlikuje od one koju smo imali u martu mesecu.

„Ono što je loša vest za opoziciju jeste da se ta tenzičnost preselila unutar opozicionih redova i ti sukobi se sada odvijaju među opozicionim strankama“, kaže Klačar.

Aleksandar Vućić (SNS) - hvali se da već dva meseca ne komentariše opoziciju

Aleksandar Vućić (SNS) - hvali se da već dva meseca ne komentariše opoziciju

Zbunjena opozicija

Dragomir Anđelković ne misli da su obe strane shvatile da su stvari otišle predaleko, jer bez obzira na sve tenzije koje smo imali, stvari ipak nisu otišle u tom pravcu koliko god to nekada delovalo napeto:

„Mislim da su pre svega u opozicionim krugovima zbunjeni i da ne znaju do kraja šta da rade, ili lideri imaju različite koncepte. Vlast je s druge strane sigurna da stvari idu u željenom pravcu, da će imati dobru izlaznost, sada već značajan broj partija učestvuje na izborima, i konačno ona će na tim izborima ponovo pobediti. Tako da je njima i nepotrebna dodatna polarizacija“, ističe Anđelković.

Skromni bojkot

Izvršni direktor CeSID-a smatra da aktivnog bojkota kampanje zapravo i neće biti. „Izvesno da je taj deo bojkot opozicije odlučio da svoju kampanju svede na jednu minimalnu meru. Ne znamo samo da li je to neka strateška ideja ili prosto posledica nedostatka resursa. Postojaće određena bojkot-kampanja, koja će biti pre svega okrenuta onima koji su bili deo raznih protesta i od samog početka su bili za ideju bojkota. Možda ćemo imati neke aktivnosti tokom dana izbora, ali čini mi se da to neće imati neki preveliki intenzitet“, ocenjuje Klačar.

Postoji i deo opozicije koji izlazi na izbore, i o tome Klačar kaže da je njihov cilj ne samo prelazak cenzusa, već i da povećaju prepoznatljivost svojih stranaka u biračkom telu Srbije. „Najveći broj tih stranaka nije prepoznatljiv u meri u kojoj bi mogli da budu, a ovo je za njih idealna prilika da povećaju svoju vidljivost“, napominje Klačar.

Šta je dakle ideja bojkot opozicije do početka izbora? Dragomir Anđelković misli da u to nisu sigurni ni sami lideri tog opozicionog bloka: „Koliko ja poznajem istoriju parlamentarizma i bojkota u našem regionu, ali u Evropi, nije bilo slučajeva da se neko opredeli za bojkot pa da ništa ne radi. Ako nešto smišljaju onda to mora da bude neki jako lukav plan ili ozbiljna inovacija, ali plašim se da oni više ne znaju šta da rade“, zaključuje Anđelković.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama