Srbija: Lakše protiv HIV-a nego protiv okoline

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji živi 1.196 osoba inficiranih HIV-om. Samo tokom ove godine otkriveno je 75 zaraženih osoba, 29 građana je obolelo od AIDS-a, dok je 12 ljudi sa AIDS-om i četvoro HIV pozitivnih umrlo. Te brojke Srbiju svrstavaju u zemlje sa niskom rasprotranjenošću HIV infekcije, ali se istovremeno upozorava da je epidemiološka situacija „potencijalno nesigurna“ zbog loših socijalno- ekonomskih uslova, ali i rizičnog ponašanja.

Istraživanja pokazuju da su oboleli od HIV-a i dalje diskriminisani u srpskom društvu. Poslednje istraživanje pokazuje da 89 odsto građana Srbije ne bi živelo sa osobom koja ima HIV, da 65 procenata ne bi primilo u kuću zaražene osobe, a 39 odsto građana smatra da ih treba otpustiti sa posla.

Zakon o diskriminaciji štiti i osobe zaražene HIV-om, ali u pitanju je problem koji se očito ne može rešiti samo zakonskom regulativom. Doktorka Biljana Begović, šefica Savetovališta za AIDS beogradskog Zavoda za javno zdravlje, za Dojče vele kaže da u Srbiji još postoji visok stepen diskriminacije i stigmatizacije osoba zaraženih HIV-om.

„Koliko oni uspeju da sačuvaju tu tajnu, utoliko bolje po njih. U Srbiji je, na žalost, teže živeti sa primitivizmom okoline nego sa HIV-om. Svi sa kojima sam ja imala prilike da razgovaram dele to mišljenje. Znači da im je teže da tu tajnu sakriju, jer se boje ishoda otkrivanja te tajne, u smislu gubitka posla, prijatelja, i drugih problema, nego da prate tu svoju HIV infekciju. Veći je problem izboriti se sa okolinom”, kaže dr Biljana Begović.

Ugrožena prava se brane ćutanjem

Svesne takvog stava okoline, osobe zaražene HIV-om na svaki mogući način izbegavaju da javno govore o tome, kaže dr Begović. Čak i u slučajevima kada su ugrožena neka njihova prava, koja štite i zakonski propisi, oni se odlučuju na ćutanje.

„Oni jednostavno nemaju snage da, izlažući sebe medijima ili nekoj široj grupi ljudi, kažu da su HIV pozitivni. Neće jednostavno da se upuštaju u tako neke stvari kako bi dokazali da imaju sva prava. A mnogo puta se pokazalo da zakonska regulativa postoji, ali se ne poštuje. Ljudi koji su HIV pozitivni pre će da odustanu, nego da nekim svojim postupcima daju nekoj široj javnosti na znanje da su HIV pozitivni”, kaže dr Biljana Begović.

Diskriminacija na svim nivoima

Diskriminacija postoji među opštom populacijom, ali i među zdravstvenim radnicima, ističe za Dojče vele Biljana Ružičić, PR menadžer Omladine JAZAS-a (Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side). Upravo zbog toga se radi na edukaciji, pre svega mladih ljudi, kako se HIV prenosi odnosno ne prenosi. Jer, razlog za diskriminaciju okoline je i dalje nedovoljna informisanost i zdravstvena neprosvećenost, kaže Biljana Ružičić.

„I dalje se javljaju ona klasična pitanja: da li se neko može zaraziti, odnosno inficirati HIV-om ukoliko, recimo, koristi peškir osobe koja ima HIV, ukoliko je HIV pozitivna osoba spremila ručak ili ukoliko deli kancelariju i kancelarijski materijal sa tom osobom. Znači, još uvek prilično vladaju te predrasude među ljudima”, kaže Biljana Ružičić.

Crveni znak „+“ za HIV pozitivne

Imali smo i situacije da su zdravstveni radnici obeležavali crvenim znakom „+“ zdravstvene kartone HIV osoba, što je nedopustivo, smatra dr Biljana Begović. Sa druge strane svi se, navodno, trude da olakšaju njihov položaj, ali to izgleda nije dovoljno da to prihvate i široke narodne mase. Očito, kao društvo, još nismo sazreli, i neke stvari ne možemo da prihvatimo onako kako su one prihvaćene na Zapadu, ocenjuje dr Biljana Begović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković