Srbija kao produžena ruka Rusije?
8. maj 2011.
Analitičari smatraju da Dodikova politika kvari odnose u regionu i slabi poziciju Evropke unije, što službena Moskva, s druge strane, koristi kako bi povećala svoj uticaj na Balkanu.
Aktuelna spoljna politika Rusije se vraća korenima stara ruske diplomatije. Rusija je devedesetih godina prošlog veka bila slaba i kao takva morala je da potpiše Dejtonski mirovni sporazum bez ijedne mogućnosti da ravnopravno učestvuje u njegovom kreiranju, kaže nemački analitičar Aleksandar Rar. Rusija je ”stisnutih zuba” morala da podrži i NATO akciju na Kosovu, jer je zavisila od novčanih kredita Zapada, podseća Rar.
Rusija će energetikom ojačati uticaj na Balkanu
Međutim, situacija se poslednjih 12 godina znatno promenila u korist Rusije, koja sada pokušava da ponovo učvrsti svoje pozicije na Balkanu, iako je to veoma teško, jer sve Balkanske zemlje teže ulasku u Evropsku uniju, komentariše Aleksandar Rar.
”Ako posmatrate prošlost, onda ne treba da se čudite što bi Srbija tu mogla da postane novi saveznik ili produžena ruka Rusije na Balkanu. Rusija se u ono vreme, kada je kreiran Dejtonski mirovni sporazum, nije uopšte pokazala srećnom što je država Bosna i Hercegovina podeljena na dva dela. Da se tada pitala Rusija, Srpska Krajina bi možda bila pripojena matici Srbiji. To je sada prošlost, ali nije isključeno da se i danas gaje određene simpatije prema ovoj ideji negde u ruskoj eliti, a tu pre svega mislim na Rusku dumu.”
Analitičar Rar smatra da se ovaj proces mora pratiti sa velikim interesovanjem i istovremeno objašnjava da će Rusija u širenju i jačanju svog uticaja na Balkanu kao instrument za realizaciju tih ciljeva iskoristiti energetsku politiku.
”Mislim da će proći deset do dvadeset godina, dok na Balkanu ne bude počeo da se oseća taj stvarni uticaj Rusije. Ako on tada i bude primetan, onda to naravno neće biti zbog nekakvih vojnih aktivnosti, nego zbog energetskih interesa.”
Nemačka ”nezahvalno” povećala ulogu Rusije
Nemački politolog Bodo Veber ocenjuje da službena Moskva u najaktuelnijem primeru oko diskusije o raspisivanju referenduma u Republici Srpskoj o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine ne daje direktnu podršku bosanskim Srbima ili Republici Srpskoj, već samo njenom predsedniku, Miloradu Dodiku.
”Podrškom jednog faktora koji pravi problem Zapadu, Rusija povećava svoj značaj na jednom terenu. Gde to povećanje svog uticaja ništa ne košta, a donosi dobit.”
Veber smatra da je upravo Zapad, a posebno Nemačka, na nezahvalan način povećala ulogu Rusije. Dok je Zapad znao šta hoće i imao neku strategiju za Bosnu i Hercegovinu, zahtevi i želje Rusije bili su ignorisani na sednicama Saveta za sprovođenje mira (PIC), objašnjava Veber.
”Dok je zapadna politika znala šta hoće u postratnoj Bosni i Hercegovini, oni su donosili svoji odluke u PIC-u i to su bile većinske odluke. U poslednjih nekoliko godina, otkada je počela slabiti međunarodna politika, Nemačka je uvek insistirala na jednoglasnom odlučivanju. Permanentno je tražila kompromis sa Rusijom, koja na drugoj strani igra svoju ulogu. Umesto da smanji tu negativnu ulogu Rusije, Nemačka ju je povećala i daje joj dodatnu snagu”, zaključuje Bodo Veber.
Autor: Selma Filipović
odg. urednik: Jakov Leon