Srbija je ključna zemlja regiona?

"Za Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju je to bio izuzetno važan dan", rekao je Jeremić. Prema njegovim rečima, protekla nedelja je za Srbiju bila uspešna u vezi sa sva tri spoljnopolitička prioriteta: evropska integracija, diplomatska borba za očuvanje ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti, i regionalna saradnja.

"Nedelja je počela odlukom Saveta ministara EU o viznoj liberalizaciji, zatim je sredinu nedelje obeležio Savet bezbednosti UN i diskusija o Kosovu koja je bila prilično povoljna za nas, a završava se velikim skupom u Novom Sadu, koji demonstrira da je Srbija uspela i u trećem prioritetu: dobroj regionalnoj saradnji", rekao je Jeremić za novosadski „Dnevnik“.

Vizna liberalizacija od ključne važnosti za Srbiju

On je ocenio da je zato sada "daleko manje nego pre" prostora za kritiku načina na koji Vlada Srbije i predsednik Boris Tadić vode spoljnu politiku.

"Pitanje vizne liberalizacije je od ključne važnosti za građane Srbije. Građani Srbije su građani Evrope koji moraju imati sva prava kao i ostali. Fundamentalno pravo na punu slobodu kretanja ovim, konačno, počinje da se ostvaruje", ocenio je Jeremić.

Kada je o odmrzavanju Prelaznog sporazuma EU-Srbija reč, Jeremić je rekao "da je diplomatija do sada učinila onoliko koliko je mogla jer je saradnja sa haškim Tribunalom predstavljena na takav način da trenutno ne postoji nijedna zemlja na svetu, osim jedne, koja ima bilo kakve sumnje u naš rad".

"Sistem u EU je ustrojen tako da jedna zemlja ima pravo veta... Naravno, onog trenutka kada više ne bude optuženika na slobodi, neće ni postojati bilo kakav prostor za sumnju. Iskreno, mislim da ne bi smeo da postoji ni sada", rekao je Jeremić.

Lisabonski sporazum presudan u daljem širenju?

Povodom različitih ocena koje su se na Samitu u Novom Sadu mogle čuti o evrointegraciji zemalja regiona, Jeremić je rekao da se u okviru EU vodi oštra institucionalna debata koja će kulminirati odlukom irskih glasača da li prihvataju Lisabonski sporazum o reformi

EU ili ne.

"Pitanje unutrašnjeg uređenja EU je izuzetno važno. S druge strane, svi prolaze kroz ozbiljnu ekonomsku krizu. To stvara opštu atmosferu koja je, u političkom smislu, daleko manje povoljna za proširenje, nego u prethodnim godinama. To je realnost koje moramo biti svesni i u skladu s tim nastaviti put ka ostvarenju našeg centralnog strateškog prioriteta. Neće biti lako, ali nećemo odustati", kazao je šef diplomatije.

Tadić: Učinili smo veliku stvar

"Srbija je, odličnom organizacijom samita 14 zemalja Centralne Evrope, dobila nov kredibilitet. Dobro organizovan samit znači da možemo dobro da organizujemo i druge stvari od međunarodnog značaja. Ovo je bio najplodotvorniji samit predsednika zemalja Centralne Evrope", rekao je Tadić ukazavši da je samit održan u uslovima energetske i ekonomske krize i "zamora" EU od proširenja članstva.

Tadić tvrdi da je Zapadni Balkan čvorište Evrope i njenih energetskih tokova, prostor na kojem je moguće proizvoditi prvenstveno električnu energiju, ali i distribuirati energente i naveo da će gasovodi - preko Balkana - povezivati Zapadnu Evropu sa Azijom.

"Potrebno je čitav prostor Zapadnog Balkana učiniti što atraktivnijim za integraciju i ne možemo očekivati da će nas EU sama po sebi integrisati, nego da učinimo sve da ovaj prostor koji čine zemlje bivše Jugoslavije, plus Albanija i Moldavija, bude atraktivniji za integraciju u uslovima svetske krize. Ima dobre volje i dobrih namera, i mislim da smo učinili veliku stvar", rekao je Tadić.

Srbija ne može sama da reši ekonomske probleme?

Upitan da li Srbija "bolje stoji na polju izlaska iz ekonomske krize ili na putu ka EU", Tadić je odgovorio da je na Samitu zaključeno da nijedna zemlja Evrope, pa tako ni Zapadnog Balkana, ne može sama da reši ekonomske probleme i da najveće zemlje koje su i izazvale krizu, moraju i da pokrenu svetsku ekonomiju.

Tadić je istakao da bez rešenja ekonomske krize i zamaha u proizvodnji i privredi uopšte, nije moguće ni proširenje članstva EU. "Zemlje EU biće nevoljne da pristupe proširenju ako njihovi građani lošije žive. Ta dva pitanja su povezana i ne mogu da kažem gde smo dalje odmakli", rekao je Tadić.

dnevnik/beta/nj/sbl