Srbija između evra i rublje | Izbor iz štampe | DW | 29.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Srbija između evra i rublje

Srbija još uvek ima imidž autsajdera, iako je u međuvremenu postala kandidat za članstvo u EU, piše u reportaži Tagescajtunga. A novinar minhenskog Zidojče cajtunga posetio je Beogradski sajam knjiga…

U tekstu pod naslovom „Kuda ide Srbija? – između evra i rublje“, berlinski list Tagesšpigel opisuje Srbiju kao zemlju na infuziji Brisela, koja istovremeno ima i bliske veze za Rusijom:

„Beograd još uvek nije uhvatio priključak sa Evropom. Glavni grad Srbije ne važi za tajnu turističku destinaciju. Pritom je Srbija od Nemačke udaljena manje od tri sata leta. Beograd je zanimljiv grad sa brojnim kafićima, zapadnom modom i znatno nižim cenama nego u Nemačkoj ili u drugim zemljama Evropske unije. Međutim, mali je broj onih koji dođu na ideju da produženi vikend provedu u Beogradu ili da se upute na putovanje biciklističkim stazama duž Dunava, koje su pre nekoliko godina uz pomoć nemačkih donacija obeležene znakovima. Brodovi za krstarenje ponekad se zaustave u srpskoj prestonici, ali većina plovidbi po Dunavu vezana je za – Budimpeštu“.

Tagesšpgel piše i da Srbija još uvek u Evropi ima imidž autsajdera, iako je u međuvremenu zvanično postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. „Godine pod Slobodanom Miloševićem i zločini koje je pod njegovim režimom izvršila srpska vojska tokom raspada Jugoslavije, još uvek imaju odjeka, iako je od tada stasala nova generacija, orijentisana ka Zapadu. I vlada Aleksandra Vučića, bivšeg radikalnog nacionaliste, jasno se opredelila za približavanje Uniji. Pritom ne treba zanemariti činjenicu da je od 2007. godine zemlja od Brisela dobila oko 1,4 milijarde evra, takozvane pretpristupne pomoći. Zato se Beograd potrudio da normalizuje odnose čak i sa Kosovom, koje se 2008, protiv njegove volje, otcepilo od Srbije.“

Ali Srbija ima i tradicionalno bliske odnose sa Rusijom – političke i ekonomske, Tagesšpigel: „Rusija je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sprečila međunarodno priznanje Kosova. Ona je i glavni investitor u energetskom sektoru. Poređenje Srbije sa Ukrajinom nameće se samo od sebe. Iako Srbija nikada nije bila deo Sovjetskog Saveza, Moskva tu zemlju smatra svojom sferom uticaja i sa sumnjom posmatra kako se ona, korak po korak, približava Evropskoj uniji. U tom svetlu treba posmatrati i dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina na proslavu 70. godišnjice od oslobođenja Beograda od nemačke okupacije. 'Putin je doneo pet milijardi dolara. EU je besna', naslov je koji su dan nakon posete objavile 'Naše novine'. To već jako podseća na Ukrajinu. Ali vlada to ublažava. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nedavno je za 'Tagesšpigel' izjavio da Srbija, za razliku od Ukrajine, nema dilema, jer je, kaže, Rusija uvek odobravala put Srbije ka Evropskoj uniji. Trenutno je teško oceniti da li su to želje ili realnost. I sve dok Srbija ne pristupi EU, ona će svoje odnose sa inostranstvom moći dobro da izbalansira. Beograd je odbio da se priključi sankcijama EU protiv Rusije, pa čak i profitira od Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Putinovim carstvom. Dosta evropskih kompanija, među njima i nemačkih, trenutno preko Srbije traže alternativne puteve za nastavak poslovanja sa Rusijom“.

Čitanje u doba recesije

„Malo novca, mnogo ideja“, piše minhenski list Zidojče cajtung o 59. Beogradskom sajmu knjiga. List najpre podseća da je „Lonely Planet“ Srbiju označio kao jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija za predstojeću godinu i da je Beograd jedna od najbolje čuvanih tajni Evrope:

Buchmesse Belgrad 2013

Sajam knjiga u Beogradu: U Srbiji se očigledno veoma mnogo čita, čak i u vreme recesije

„Kada se iz centra grada krene duž Save, prolazi se pored terena koji će Beograd uskoro da katapultira u budućnost. Plakati najavljuju zlatno doba sa blistavo-srebrnim poslovnim tornjevima, tržnim centrima i stambenim kompleksima. Projekat vredan više milijardi prepušten je investitoru iz Ujedinjenih Arpaskih Emirata, bez da su se građani o tome pitali i bez da se mnogo bavilo pitanjem urbanističkog planiranja. Ta četvrt, ukoliko radovi budu završeni, izgledaće kao svemirski brod u gradu koji predstavlja arhitektonski haos: socrealistička zdanja, pored zgrada secesije, betonske palate pored modernih zdanja. Ne treba zaboraviti ni ruine od bombardovanja iz 1999. godine“.

Povodom Sajma knjiga, minhenski list ocenjuje da se u Srbiji očigledno veoma mnogo čita, čak i u vreme recesije: „U centru grada je knjižara do knjižare. I Sajam je magnet za čitalačku publiku. Za razliku od Frankfurta ili Lajpciga, to je prodajni sajam, na kome odmah mogu da se kupe svi noviteti. Posetioci Sajam napuštaju sa kesama punim knjiga. Nemačkih izdavača nema. Štand ima samo Gete-institut. Odmah prekoputa su police Francuskog instituta. U susednoj hali, prostrano i visokoprofesionalno izlaže počasni gost sajma – Kina. Elektronska knjiga u Srbiji ne igra neku važnu ulogu“.