Srbija i Kosovo: Privreda kao primer | Izbor iz štampe | DW | 03.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Srbija i Kosovo: Privreda kao primer

Srbija i Kosovo jesu u političkom sporu, ali Privredne komore usko sarađuju. Takve odnose je, međutim, teško zamisliti na drugim nivoima, piše list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Specijalni predstavnik američkog predsednika Ričard Grenel najavljuje da će Srbija i Kosovo uskoro pregovarati u Vašingtonu, iako za sada nije jasno ko će učestvovati u tim pregovorima. Tim povodom Frankfurter algemajne cajtung piše da je „Grenelov proklamovani cilj da se, kroz ekonomsko približavanje, stvore uslovi za istorijsko političko pomirenje između dve balkanske države. Takav ’dil’ bi njegovom šefu Trampu omogućio da, pozivajući se na navodno rešeni konflikt, zatvori vojnu bazu na Kosovu, što sigurno ne bi bilo loše za kampanju pred predstojeće predsedničke izbore u SAD.“

-pročitajte još: Novo mešanje karata na Kosovu

U tekstu se podseća se da je „Grenel, odmah pošto je imenovan, krenuo u energičnu blic-diplomatiju između Beograda i Prištine. To je početkom godine rezultiralo potpisivanjem nekoliko deklaracija o namerama: o ponovnom uspostavljanju direktnih železničkih i avio-linija između Beograda i Prištine, kao i o završetku autoputa od srpske do kosovske prestonice. Moto je glasio: ’Prvo privreda, a onda politika’.“

Pogledajte video 01:37

Potpisivanje sporazuma u Minhenu

Čadež: Grenelov pristup je efikasniji

„Da li je moguće ekonomsko približavanje tamo gde je politička situacija tako bezizlazna ili Grenel, isto kao i njegov šef, samo naduvava stvar“, pita se autor teksta Mihael Martens.

Grenel se poslednjih meseci više puta u Beogradu sastajao sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom. A Čadež, kako navodi nemački list, „ima samo lepe reči o Grenelu“.

„On je za mene osveženje. Došao je u Beograd i odmah pitao: ’Šta želi privreda? Šta možemo da uradimo da ljudima bude bolje’“, citira Frankfurter algemajne cajtung reči predsednika Privredne komore Srbije, ali i napominje da se Čadež uzdržava da direktno kritikuje Evropsku uniju, koja je godinama pokušavala da Kosovo i Srbiju privoli na dijalog. Pa ipak je jasan: „U EU važi da ništa nije dogovoreno, dok se sve ne dogovori, što ima za posledicu da između Kosova i Srbije ništa nije dogovoreno, jer ništa nije ni moglo da bude dogovoreno“.

Čadež smatra da je Grenelov pristup da se prvo reše faktička pitanja efikasniji. „’Važno je da se razgovori pokrenu, a to je Grenelu pošlo za rukom’, rekao je Čadež i dodao da je to ponovo dovelo do jačeg angažmana EU u regionu – ’a to nije loše‘.“

-pročitajte još: Dijalog u Briselu se nastavlja, Tači tu nije neophodan

„Svetli momenat u srpsko-kosovskim odnosima“

„Takav pristup podržava i predsednik Privredne komore Kosova, Berat Rukići“, piše nemački list, ali pritom podseća da su kosovske kompanije suočene s brojnim ograničenjima „zbog toga što Beograd ne priznaje državnost Kosova“.

„Tako Srbija sa granice vraća kamione sa kosovskim tablicama, a zabranjen je i uvoz i tranzit proizvoda s oznakom ’Made in Kosovo’. To žestoko pogađa kosovske špeditere, ometa srpsko-kosovsku trgovinu i izvoz Kosova u treće zemlje.“

Do rešenja se došlo i bez američke intervencije, zahvaljujući privrednim komorama. „Kosovska Privredna komora je 2015. postala članica Evropske komore, krovnog udruženja evropskih privrednih komora – sa izričitim odobrenjem Srbije“, piše frankfurtskog dnevnika i podvlači da tako nešto na drugim nivoima nije moguće, s obzirom na to da „Beograd kako zna i ume pokušava da spreči da Kosovo dobije članstvo u međunarodnim organizacijama. Čak se i Privredna komora Srbije do 2015. protivila prijemu Kosovara, ali se to promenilo s dolaskom novog šefa Komore Marka Čadeža“.

U tekstu se ocenjuje da je to bio „svetli momenat u srpsko-kosovskim odnosima“ i na kraju se još jednom citira predsednik Privredne komore Srbije: „Izgleda mi da je poruka stigla do vlada u Beogradu, Prištini, Vašingtonu i Briselu: potreban nam je ’novi početak’ u odnosima, baziran na poverenju, s pragmatičnim odnosom prema realnosti i jačanju naših ekonomskih veza“.

Priredio Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama