Srbija: EU pomaže više, ali je Kina „bratska“ | Politika | DW | 04.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Srbija: EU pomaže više, ali je Kina „bratska“

U doba pandemije korona-virusa pomoć treba uzeti odakle god da stiže. Ipak, srpski zvaničnici u prvi plan ističu kinesku pomoć dok kao da se stide evropske. Da li je Kina novi veliki konkurent EU u Srbiji?

Neke zvezdice su draže

Neke zvezdice su draže

Simboli Beograda u bojama kineske zastave i bilbordi sa porukom „Hvala, brate Si“. Zvaničnici Srbije pred kamerama uz široke osmehe dočekuju kinesku pomoć, slede izjave o čeličnom prijateljstvu srpskog i kineskog naroda.

„Kada je Kina poslala avion pomoći za Srbiju, predsednik Vučić je napravio veliku predstavu od toga. Ali, kada je stigla daleko bitnija pomoć od Evropske unije, nigde niste mogli da vidite ni fanfare ni predsednika“, napisao je na Tviteru Karl Bilt, švedski diplomata i kopredsedavajući Saveta Evrope za spoljnu politiku.

Ubrzo potom, i Vlada i nadležno ministarstvo počeli su da pune novinarske mejlove saopštenjima o donacijama EU i fotografijama aviona koji nose medicinsku pomoć.

EU daje više

Nije vreme za sabiranje „ko je dao više“, kažu svi sagovornici DW, ali ipak podvlače crtu. Evropska unija je Srbiji najveći investitor, trgovinski partner i donator, navodi se u jednom od saopštenja Ministarstva za evropske integracije.

„Od početka pregovora o pristupanju Srbije 2014. godine, EU je donirala Srbiji gotovo dve milijarde evra bespovratnih sredstava za podršku modernizaciji zemlje. Samo u zdravstveni sektor, EU je u protekle dve decenije Srbiji odobrila kroz bespovratnu pomoć i kredite 450 miliona evra kako bi sistem postao moderniji i otporniji“, podsećaju iz nadležnog ministarstva.

„To je osnova koja će Srbiji pomoći da se izbori sa korona-virusom“, kaže za DW šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici. On podseća da Srbiji od Evropske unije ovih dana stiže još pomoći, između ostalog, finansijski paket od 93 miliona evra, kako za kupovinu i prevoz hitne medicinske opreme i potrošnog materijala, tako i za ekonomski oporavak.

„Solidarnost je ključna, ovo nije konkurencija“, kaže Fabrici za DW. „U januaru, kada se korona-virus širio u Aziji, EU je Kini poslala 56 tona medicinskog materijala. Sada Kina ima na raspolaganju neke resurse i s pravom je njihov red da pokažu solidarnost.“

„Ne bojimo se poređenja: paket EU za Srbiju je značajan, obuhvatan i dugoročan. Predsednik Vučić zahvalio se u telefonskom pozivu komesaru za proširenje Evropske unije Varheljiju i javno izrazio zahvalnost“, dodaje Fabrici.

Kina nije beznačajan partner

Kad se računica podvuče na drugoj strani, Kina je na listi donatora Srbije na 15. mestu. Rangiranje, međutim, može da se posmatra i drugačije. „Kina je 2018. godine imala viši nivo direktnih stranih investicija od bilo koje pojedinačne države Evropske unije“, objašnjava za DW Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost. On godinama pomno prati odnose Srbije i Kine.

Vladisavljev ukazuje na to da od 2009. godine, kada su Srbija i Kina potpisale prvi strateški sporazum, postoji kontinuitet u saradnji bez obzira na promenu vlasti u Srbiji. „Srbija se od 2009. godine stalno okreće Kini, imamo povećanje direktnih stranih investicija, ukupnog nivoa finansijskih aranžmana i spoljno-trgovinske razmene. To i dalje nije isti nivo kao Evropska unija, ali činjenica je da postoji konstantan porast“, kaže Stefan Vladisavljev.

Avion sa pomoći EU nije dočekan uz kamere

Avion sa pomoći EU nije dočekan uz kamere

U vreme korona-krize, pomoć iz Kine je ipak stigla prva. Koliko – to još uvek nije poznato. „Čak i kada bih pokušao da saberem, ne bih mogao da dobijem relevantne brojke, jer dosta toga nije ni objavljeno. Nekoliko puta je napomenuto da su srpski zvaničnici zamoljeni od ambasadorke Kine da cifre za sada ostanu tajna“, kaže Vladisavljev.

„S druge strane, informacije od EU su da se tačno zna šta je izdvojeno i u kojim iznosima, što ukazuje opet na trendove u načinu obavljanja posla EU i Kine.“

On smatra da Srbiji ne bi trebalo zamerati „bratske“ odnose u ovom trenutku, jer oni mogu biti dobra osnova za razvoj odnosa kada pandemija prođe. „Sa druge strane, ne treba zanemariti ni Kinu kao veliku silu koja je prva počela da se bavi borbom protiv korona-virusa van svoje teritorije. I dok su nesporne dobre namere, to jeste propraćeno i velikom propagandom od strane Kine, kako bi se promenio narativ o kineskom virusu“, objašnjava Vladisavljev.

Ima li prostora za zaokret?

Različit odnos Srbije prema donatorima, međutim, nije bez razloga zabrinuo javnost. Kritičari novog talasa bratskih odnosa sa Kinom upitali su se da li srpski zvaničnici koriste krizu kako bi napravili politički zaokret.

Opoziciona Demokratska stranka upitala je da li su „medicinske rukavice“ postale izgovor da Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić „skinu diplomatske rukavice sa kojima su se rukovali sa predstavnicima Evropske unije“ i da se sada bez zadrške okrenu ka „svom prijatelju i bratu predsedniku Kine Si Đinpingu“.

„Propagandno poigravanje u vremenima krize može ostaviti posledice ne samo po srpske odnose sa Evropskom unijom, već i na oblikovanje percepcije srpske javnosti o 'bratskoj' Kini naspram 'nezainteresovane' Evropske Unije“, dodaje se u saopštenju DS.

Briga da će Srbija napraviti politički zaokret, ni u Evropskoj uniji nije novijeg datuma. U Briselskim krugovima već dugo zaziru od preterane kritike vlasti u Srbiji i problema na polju vladavine prava, strahujući da će preveliki pritisak EU još jače gurnuti Srbiju u zagrljaj Kine.

„Brine ih zato što im je Kina globalni konkurent“, kaže za DW bivša generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić. „Uloga Kine na Zapadnom Balkanu je da popunjava rupe u ekonomskom razvoju, pre svega u izgradnji bazične  infrastrukture“, smatra Grubješić.

Nastaviće se put evrointegracija

Ipak, nema sumnje da će, kada kriza i fanfare prođu, Srbija nastaviti put evrointegracija, saglasni su naši sagovornici.

„Treba uporediti i brojke i trgovinsku razmenu i ekonomsku saradnju i zahvaliti se svima na pomoći u vanrednoj situaciji i nastaviti put EU integracija, po novoj metodologiji“, izričita je Suzana Grubješić.

Ona je uverena da se EU neće raspasti zbog krize kao što to najveći kritičari predviđaju. „Ali način na koji ona odgovori na ovu krizu svakako će oblikovati budućnost same Unije i to kako građani doživljavaju EU. Ukoliko nastupi odlučno i uspe da koordinira članice, ima šanse da izađe čak i jača nego pre“, smatra Grubješić.

Da Srbija nesumnjivo ostaje na putu ka Evropskoj uniji uveren je i ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici. „Veoma je pozitivno to što je EU, uprkos krizi izazvanoj korona virusom, najavila otvaranje pristupnih pregovora za Albanijom i Severnom Makedonijom. Ovo je ključni signal i za Srbiju, naravno. Srbija, naravno gradi odnose i sa trećim zemljama, uključujući Kinu. Međutim, očekujemo da se u spoljnopolitičkim odnosima poštuju sve obaveze koje je Srbija preuzela kao deo EU“, kaže Fabrici.

Uskladiti spoljnopolitičke odnose, međutim, ostaje kao najveći izazov kad kriza prođe, dodaje Stefan Vladisavljev. „I Kini kao državi je u interesu da Srbija postane deo EU, tako da ćemo verovatno videti dva paralelna procesa, ali će biti jako teško uskladiti neke politike i standarde koje propisuje članstvo u EU, s jedne strane, i Kinu koja često ne postavlja pitanja, a ni vi ne postavljate pitanje Kini oko životne sredine ili spoljnopolitičkih deklaracija. Biće potrebno mnogo truda da se ta dva procesa usklade“, zaključuje Vladisavljev.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android