Srbija će teško vratiti svoje dugove | Politika | DW | 25.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija će teško vratiti svoje dugove

Srbija se zadužuje tako da „je teško videti da bi se ti javni dugovi mogli vratiti, ukoliko se značajno ne ubrza privredni rast“, tvrdi Vladimir Gligorov, saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču.

Gligorov je u intervjuu za rekao da nije beznačajno po kojoj se kamatnoj stopi država zadužuje i, ukoliko je ona značajno veća od stope privrednog rasta zemlje, to znači da neće biti nacionalnog dohotka iz koga bi se ti dugovi vraćali. „Srbija jeste u boljem položaju od Grčke jer ne mora da uđe ponovo u recesiju. U boljem je položaju i od nekadašnje Argentine, jer ima fleksibilan kurs. Ali je u veoma rđavom socijalnom stanju i politički dezorijentisana“, ocenio je Gligorov za novosadski Dnevnik

Povodom predloga Miroljuba Labusa za potpuni prelazak Srbije na evro, Gligorov smatra da u osnovi nije baš potpuno jasno šta se evroizacijom želi postići. „Makroekonomski posmatrano, ako dohoci, pre svega plate i penzije, nisu indeksirani u evrima, monetarna i fiskalna politika nisu bespomoćne. U ovom času, posle značajne devalvacije dinara, troškovi rada su značajno smanjeni, gledano u evrima, što znači da je konkurentnost bar po tom osnovu značajno povećana“, rekao je Gligorov.

Narodna banka treba da se bavi samo inflacijom

Dodao je da bi održavanje niske inflacije trebalo da bude podsticajno za ulaganja koja su orijentisana na izvoz, što podrazumeva i značajno veću disciplinu fiskalne tako i monetarne politike, ali da nije realno očekivati da bi se to obezbedilo prelaskom na evro. Gligorov je rekao da Narodna banka Srbije uopšte nema razloga da previše interveniše na tržištu stranim novcem, jer nije izvesno da te intervencije deluju stabilizaciono, pa bi stoga bilo bolje povećati tržišno određivanje kursa.

„Najbolje bi bilo ako bi centralna banka svu svoju pažnju posvetila inflaciji a kurs prepustila tržištu, bar u meri u kojoj je to moguće. Kako je deficit u razmeni sa inostranstvom još uvek veliki, a priliv stranog novca usporen, to bi imalo za rezultat postepenu depresijaciju kursa. Imajući u vidu značajno smanjenje troškova rada, to bi trebalo da je veoma povoljno za izvozni sektor“, ocenio je Gligorov.

dnevnik/beta/nr/žbs