Srbi u Crnoj Gori „dobijaju kuću“ | Politika | DW | 16.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Srbi u Crnoj Gori „dobijaju kuću“

U Podgorici će biti otvorena „Srpska kuća“, čiju izgradnju finansira vlada Srbije i koja bi trebalo da pomogne razvoj srpskih kulturnih i naučnih institucija u Crnoj Gori. Neki veruju da je to zapravo Trojanski konj.

Odnosi Srbije i Crne Gore najbolji su u poslednjih 20 godina, smatraju zvaničnici dveju država, a to nije poremetilo ni crnogorosko članstvo u NATO. Premijer Crne Gore Duško Marković u februaru je za svoju prvu bilateralnu zvaničnu posetu odabrao upravo Beograd. „Osećam se kao kod kuće. Nije čudno što sam za svoju prvu bilateralnu posetu izabrao Srbiju", izjavio je tom prilikom Marković.

Crna Gora je u međuvremenu postala članica NATO. Iako se možda očekivala žestoka reakcija zvaničnog Beograda, sve je ostalo na nivou poruke koju je Aleksandar Vučić poslao prilikom februarskog susreta sa Markovićem. „Svako ima pravo da donosi svoje odluke. A mi njihove odluke ne doživljavamo kao bilo kakve pretnje Republici Srbiji", rekao je tada premijer, a sada predsednik Vučić.

U razgovoru sa kolumnistom podgoričkih „Vijesti" Slavoljubom Šćekićem, koji prati zbivanja u Srbiji, pokušali smo da proverimo da li poruke zvaničnika danas imaju utemeljenje u stvarnom životu.

„S obzirom na sličan karakter i jedne i druge vlasti i odnosa prema institucijama, izvesno je da je pre svega reč o dobrim privatnim relacijama Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića. NATO sigurno nije tema koja bi narušila odnose između dvojice šefova režima, pa se to nije moglo odraziti ni na odnose dveju država. Zato je izostalo bilo kakvo oštrije reagovanje prema Podgorici, čak ni u kontekstu da su protiv tog saveza uglavnom srpske stranke u Crnoj Gori", navodi Šćekić.

Na niskim granama

Među tim strankama je i Nova srpska demokratija, na čiju inicijativu će „Srpska kuća“ u Podgorici uskoro biti otvorena. Izvršni direktor „Srpske kuće" je njen nekadašnji poslanik Emilo Labudović, koji za razliku od državnih zvaničnika smatra da su odnosi Srbije i Crne Gore na najnižim granama u poslednjih deset godina.

„Prijem Crne Gore u NATO samo je dodatno pogoršao ionako lošu situaciju, jer se Crna Gora kao članica Alijanse već našla na spisku potencijalnih političkih protivnika Srbije, koja uporno štiti svoju poziciju neutralnosti i bliskih veza sa svima, pa i sa tradicionalnim prijateljem – Rusijom. Sve se to pokušava prikriti i marginalizovati, ali građani Crne Gore su oni koji efekte tog zahlađenja, uz svu strpljivost Srbije, već osećaju na svojoj koži", rekao je Labudović za DW.

Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić, u februaru je posetio Vučića i tražio podršku za gradnju „Srpske kuće“. Vlada Srbije izdvojila je 3,4 miliona evra kako bi pomogla „razvijanje kulturnog i istorijskog nasleđa srpskog naroda u Crnoj Gori”.

„Uloga 'Srpske kuće' je da pruži krov naučnim i kulturnim institucijama srpskog naroda u Crnoj Gori koje su, zahvaljujući krajnje ignorantskom odnosu ovdašnjih vlasti, bile gurnute na marginu. Deo njenog prostora biće stavljen u funkciju Srpskog kulturnog informativnog centra, koji će kulturnim i naučnim institucijama, udruženjima i istaknutim pojedincima srpske profilacije, pružiti prostor i tehničke uslove za rad", objašnjava Labudović.

Simptomatično je, međutim, da je Vučić u ime Srbije podržao ideju političara, kojem se u Crnoj Gori sudi za, ni manje ni više – državni udar. Andriji Mandiću i delu njegovih partijskih kolega u Podgorici se sudi za krivična dela: stvaranje kriminalne organizacije, terorizam u pokušaju i pripremanje aktivnosti protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Crne Gore. Situaciju dodatno komplikuje stav crnogorskih zvaničnika da je u sve upletena i Rusija, vekovni prijatelj obe države.

„Odluka o ovoj instituciji je, inače, došla kao utešni potez nakon odbijanja Vučića da na zahtev predstavnika Demokratskog fronta oštro reaguje na hapšenja i optužnice lidera ovog pokreta u aferi državni udar, a ne kao deo ranije osmišljene državne politike prema dijaspori", smatra novinar Šćekić.

Najznačajniji trgovinski partner

Dešavanja na političkoj sceni izgleda ne utiču na ekonomske odnose dveju država. U Srpsko-crnogorskom poslovnom klubu kažu da se privredna saradnja odvija bez suštinskih problema. Napominju da Srbija godinama zauzima prvo mesto u ukupno ostvarenom izvozu i uvozu Crne Gore. Prošle godine iz Srbije je uvezeno robe u vrednosti 457 miliona evra, dok je u tu zemlju izvezeno 82 miliona, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

„Crna Gora vodi svoju politiku, a Srbija svoju. I političari kažu da su odnosi u usponu, privredni subjekti rade svoj posao, roba se plasira i u jednoj i u drugoj državi, tako da tu nema problema. Politika ne opterećuje privredne odnose dve države", navodi predsednik Upravnog Odbora kluba Radivoje Rašović za DW i dodaje da se situacija nije promenila ni nakon što je Crna Gora postala 29. članica NATO.

Šćekić, koji sada živi u Srbiji, ističe da kada se sagleda stvaran život, ima značajnog prostora za unapređenje odnosa. On navodi da popravljanje odnosa između Srbije i Crne Gore nisu adekvatno pratili i međudržavni ugovori koji bi građanima s obe strane granice pojednostavili praktične potrebe, poput školovanja, lečenja, zasnivanja radnog odnosa i slično.

„Samo osobama iz Crne Gore, koje se deklarišu kao Srbi, u Srbiji su omogućene povlastice prilikom školovanja. Građani Srbije i Crne Gore za rad u drugoj državi imaju status stranca, uvozno izvozne procedure su spore i stvaraju gužve na granicama, a dve države trguju preko korespodentskih banaka sa Zapada", navodi Šćekić neke od konkretnih problema.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

DW.COM

Reklama