Sporno privatno obezbeđenje

Veliki broj ljudi čeka ispred jedne robne kuće, kao i svake srede, jer se tog dana pojedini proizvodi nude po povoljnijim cenama. Ovoga puta na sniženju su bili televizori i računari, što je samo uvećalo gužvu ispred prodavnice. Tačno u osam sati ujutru, vrata se otvaraju, a masu koja uleće, gotovo je nemoguće kontrolisati. Već posle deset minuta, sniženi artikli su rasprodati. Izbija i prva svađa, okršaj, razmenjuju se uvrede. Jedan kupac poseže za nožem.

Pomenuti incident odigrao se u Marsbergu pre dve godine, kada su samo neke prodavnice zapošljavale radnike za kontrolu bezbednosti. U međuvremeno je angažovanje bezbednjaka postalo obavezno. „Kada neka radnja odluči da organizuje rasprodaju ili neko veliko okupljanje, što ne isključuje mogućnost da bi moglo doći do navale ljudi, ona mora da angažuje radnike koji će garantovati bezbednost“, kaže Arnold Plikert, predsednik sindikata Policije u nemačkoj saveznoj državi Severna Rajna Vestfalija.

Tako je kontrola bezbednosti u prodavnicama, prešla u privatni sektor. Nekada je održavanje javnog reda i mira u lokalima, imala policija. Danas se angažuju privatne firme, čiji radnici nemaju ista prava kao policajci, ali moraju proći istu obuku. Uniformu mogu, ali ne moraju da nose. Isto važi i za oružje. Međutim, radnici pojedinih privatnih firmi ponekad idu predaleko, prekoračuju svoja ovlašćenja. Zato je sve više žalbi građana na povrede koje im je nanelo privatno obezbeđenje.

Doduše, privatno obezbeđenje ne angažuju samo firme, čak i policija koristi njihove usluge. Na primer, odgovornost za bezbednost na nemačkim aerodromima u potpunosti su preuzele privatne firme, pre svega u kontroli putnika. Posao im je prepustila policija, jer su privatni kontrolori jeftiniji.

I prilikom velikih javnih okupljanja, recimo na fudbalskim utakmicama, održavanje javnog reda i mira, prepušteno je privatnim agencijama. Plikert smatra da je to u redu: „Organizator događaja mora da preuzme neophodne mere, kako bi se posetiocima garantovala bezbednost. Policija koja je na tim lokacijama prisutna, tu je samo ukoliko dođe do narušavanja bezbednosti većih razmera.“

Posao cveta, sve više zaposlenih u obezbeđenju

Nijedan drugi sektor u uslužnoj delatnosti poslednjih godina nije doživeo takav procvat. Od 2005. godine, broj privatnika koji nude usluge u bezbednosnom sektoru, gotovo da se udvostručio. „2011. godine je u toj branši bilo zaposleno 37.500 ljudi. Kada se osvrnete na statistiku za poslednjih par godina, shvatićete da je privatnih bezbednjaka sve više“, kaže Paul Ebsen, portparol Zavoda za tržište rada na saveznom nivou. Bilo da je reč o telohraniteljima, čuvarima ili stražarima - sve je više onih koji zarađuju novac zahvaljujući poslovima u bezbednosnom sektoru.

Započeti biznis u toj branši nije nimalo teško. „U suštini se sve zasniva na tome, da se od radnika traži da prođu odgovarajuću obuku“, kaže Ebsen. Nemačka policija negoduje, tvrdeći da se zahvaljujući relativno niskim kriterijumima, na tržištu pojavljuje sve više bezbednjaka. „Ozbiljne privatne agencije, neprestano rade na tome da svojim ljudima omoguće dodatne kvalifikacije. Ali i u ovom poslu ima loših“, navodi Arnold Plikert iz Sindikata zaposlenih u nemačkoj policiji. Mnogi privatnici nisu svesni odgovornosti, prava i obaveza. „Službe obezbeđenja ne smeju da pribegavaju pretnjama ili da probleme rešavaju nasiljem. Ne smeju čak ni da proveravaju identitet građana.“

Šikaniranje radnika u nemačkom Amazonu

Poslednjih dana se među udarnim vestima našlo poslovanje nemačkog ogranka američke kompanije Amazona za prodaju preko interneta, koji je javni servis ARD optužio za loše ophođenje prema sezonskim radnicima iz inostranstva. U dokumentarnom filmu te televizije, emitovanom prošle sedmice, mogu se videti radnici firme „HESS“ iz Kasela, u puloverima marke „Thor Steinar“, popularne među desnim ekstremistima, dok nagledaju i šikaniraju radnike. Bezbednjaci privatne agencije sa kojom je Amazon u međuvremenu prekinuo saradnju, mogli su navodno da upadaju u stanove sezonskih radnika kada su hteli, kao i da pretresaju njihove stvari.

Autori: Rahel Bajg / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković