Sporno: Američki snajperista | Mozaik | DW | 20.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sporno: Američki snajperista

Film „Američki snajperista“ stiže 26. februara u nemačke bioskope. Još niko u toj zemlji nije pogledao novo filmsko ostvarenje legendarnog američkog glumca i režisera Klinta Istvuda, ali diskusije o njemu uveliko traju.

Diskusije koje se o filmu „Američki snajperista“ vode u SAD, već su prešle Atlantik, a kada se u nedelju (22.2.) u Holivudu budu dodeljivali Oskari, atmosfera će biti dodatno usijana, jer film je nominovan za čak šest. Za jedne, „Američki snajperista“ je priča o modernom američkom ratnom junaku, za druge besmislena glorifikacija vojnika sa naivnim svetonazorom. Onaj ko kritikuje snajperistu Krisa Kajla pljuje na njegov grob, kažu oni koji film u Americi brane.

Uspešno literarno ostvarenje posle misije u Iraku

„Američki snajperista“ bazira se na sećanjima američkog vojnika Krisa Kajla, koji je između 2003. i 2009. godine ukupno četiri puta bio angažovan u ratu u Iraku. Za to vreme, ubio je 160 ljudi. Preciznim hicima iz daljine osiguravao je akcije svojih saboraca na terenu i – postao legenda.

„Uživao u ratu“

Na osnovu sećanja, Kajl je po povratku napisao knjigu koja je postala bestseler. U njoj svoje iračke neprijatelje opisuje kao „čisto, neopisivo zlo“. Na jednom drugom mestu piše: „Možda rat nije zabava, ali ja sam u njemu uživao.“ Pre dve godine Kris Kajl je u rodnom Teksasu ubijen. Ubio ga je jedan ratni veteran, koji je takođe ratovao u Iraku i koji je imao „posttraumatski stresni poremećaj“. Njemu se trenutno sudi u Americi.

American Sniper Filmszene EINSCHRÄNKUNG

Bredli Kuper (u sredini) tumači glavnu ulogu

U SAD se oko filma rasplamsala „kulturna bitka“. Konzervativni političari, kao što su Sara Pejlin i Njut Gingrič brane Istvudov film i opisuju ga kao „moderni herojski ep u američkom stilu“. Kritička levica, poput režisera Majkla Mura ili Seta Rogena („Intervju“) smatraju da je priča o snajperisti Kajlu sve drugo osim priče o junaku, te da podseća na nacističku propagandu.

Kritički prijem u Nemačkoj

Prve reakcije iz Nemačke nagoveštavaju da će najveći broj kritika biti blizak američkom liberalnom taboru. Ovako piše američki dopisnik časopisa „Film-Dienst“ (Filmska-služba): „Klint Istvud oduvek je bio patriotski nastrojen. Povezan sa tako često pripovedanim mitom nasilja kao legitimnim sredstvom protiv nepravde i zastrašivanja, njegovi filmovi su ideološki sumnjive drame konfrontacije dobra i zla pa tako i ova tehnički besprekorna, ali jednostrano nastrojena i repetitivna biografija najsmrtonosnijeg snajperiste u američkoj ratnoj istoriji. Film potpuno u duhu Džordža Buša i Dika Čejnija, u kojem politička pitanja nemaju centralnu ulogu.“

American Sniper Filmszene EINSCHRÄNKUNG

Vojnici na položaju

Literarni predložak filma, nedeljnik „Špigel“ opisuje kao knjigu, koja „slavi radost ubijanja“. Kajlov autoportret čita se kao psihopatologija jednog ubice, knjiga „u kojoj se propoveda mržnja prema svemu neameričkom“, kao i „naivno verovanje da borba za porodicu, otadžbinu i boga opravdava sve postupke.“ Filmska adaptacija je „veličanje ratnog zanatlije Krisa Kajla. List Zidojče cajtung rezimira: „Rasprava o američkom ratu protiv terora svodi se na banalno, ali svima razumljivo pitanje: Šta je važnije? Posao ili familija?“

Filmska preokupacija nasiljem

Spor u vezi sa novim filmom Klinta Istvuda može bolje da se shvati ako se pod lupu stave raniji radovi danas 84-godišnjeg glumca, kao i prekomerno tematizovanje nasilja u američkom filmu. Istvud, zakleti republikanac, kao glumac i režiser oduvek se bavio nasiljem u društvu i ratnim temama.

Postao je poznat šezdesetih godina kao glumac u vesternima Serđa Leonea „Za šaku dolara“ i „Dobar, loš zao“. Ulogama hladnokrvnog revolveraša Džoa postavio je temelje za današnji kultni status koji ima.

American Sniper Filmszene EINSCHRÄNKUNG

Snajperista ima i svoje „ljudsko“ lice

Rad na vestern mitu

„U SAD postoji nacionalni mit 'granice', dakle granice prema Zapadu, koja je dugo vremena pomerana, ali je pritom delimično upotrebljeno nasilje“, kaže Sven Kramer koji se nedavno sa knjigom „Transformacija nasilja u filmu“ bavio tim fenomenom: „Sa tim povezane slike čoveka prepuštenog samom sebi, koji se ostvaruje u neprijateljskom okruženju čine temelje američkog sveta slika.“

U filmu „Prljavi Hari“ iz 1971. godine i sam Istvud je u poteri za snajperistom, kao cinični, bezobzirni i istovremeno veoma efikasan policajac. U kasnijim filmovima kao što su „Bledoliki jahač“, „Neoprostivo“ ili „Gran Torino“ Istvud glumi više ranjive protagoniste: bogata paleta karaktera kojoj su se divili ne samo ljubitelji akcionih filmova.

Pojedine teme su izostavljene

USA Schauspieler Clint Eastwood

Glumac, reditelj i – patriota: Klint Istvud

Te dve Istvudove strane vidljive su i u filmu „Američki snajperista“. Sa jedne strane je zatupljen i osvetoljubiv vojnik Kajl, međutim režiser ne prećutkuje težinu tereta koju sa sobom donose vojnici iz rata i Iraku. Oni su mentalno poremećeni, kao i sam Kajl, ili toliko istraumatizovani da postaju ubice u svojoj zemlji.

Prikazivanje te dve strane film čini vrednim diskusije. To objašnjava i različita tumačenja filma u Americi: za jedne je to glup ratni film koji propagira nasilje i osvetu, za druge antiratni film koju upozorava na posledice koje rat ostavlja na svakog pojedinačnog vojnika. Ono što Klint Istvud ne dovodi u pitanje jeste to da li je američki vojni angažman u zemljama kao što je Irak uopšte legitiman. Još jedna važna tema koja se pojavljuje u filmu „Američki snajperista“, ali bez kritičkog osvrta je američka prekomerna upotreba vatrenog oružja.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.