Sporna ovlašćenja policije | Evropa | DW | 10.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Sporna ovlašćenja policije

Elektrošokeri, nadzor WhatsApp aplikacije. Vlada Severne Rajne-Vestfalije smatra da bi te mere poboljšale bezbednost u najmnogoljudnijoj pokrajini Nemačke. Pravni eksperti tvrde suprotno. DW analizira nacrt zakona.

Vlada najmnogoljudnije nemačke pokrajine, Severne Rajne Vestfalije, na meti je kritika zbog predloženih zakonskih promena koje bi policiji dale veća ovlašćenja.

Prethodna socijaldemokratska vlada kritikovana je zbog velikog broja propusta u pogledu bezbednosti, uključujući i način na koji se policija ponela tokom proslave Nove godine u Kelnu 2015/16 kada su zabeleženi brojni seksualni napadi na žene, ali i zbog postupanja sa napadačem iz Berlina Anisom Amrijem, koji je bio pod nadzorom državne policije.

Nova vladajuća koalicija Demohrišćana (CDU) i Liberala (FDP) najavljuje sada velike izmene kada je reč o ovlašćenjima policije. DW razmatra šest najvećih i najkontroverznijih promena.

1. Nejasna formulacija „neposredne opasnosti“

Jedna od ključnih tačaka novog zakona tiče se proširenja mogućnosti za policiju da pokrene određene akcije. Državna vlada predložila je dodavanje pojmova kao što su „neposredna opasnost“, „neposredna opasnost od terorizma“ i „potencijalni prestupnik“ državnom zakonu o policiji.

Do sada je zakon pravio razliku samo između konkretne i apstraktne opasnosti. Prema trenutnim propisima, policija može da preduzme mere ako ima dokaze koji ukazuju na konkretne planove za izvršenje zločina. Ukoliko bi zakon stupio na snagu, policiji bi bilo dozvoljeno da pokrene akciju ako smatraju da i samo postoji pretnja od zločina ili napada.

Pokrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da su te izmene neophodne kako bi policija mogla da interveniše ranije i spreči terorističke napade.

Video-Überwachung

Kontrola kamerama za veću bezbednost

Svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i političari, uključujući i članove parlamenta vladajuće koalicije iz FDP, kritikuju široko postavljenu definiciju „neposredne opasnosti“. Oni tvrde da taj izraz opasno snižava prag za pokretanje policijske akcije i eventualno krši prava koja predviđa nemački Ustavni sud.

2. Duži preventivni pritvor

Novi zakon produžio bi i pritvor „potencijalnih prestupnika“ – takođe, poznato kao „preventivni pritvor“ – pre nego što bi oni počinili zločin.

Prema novim pravilima, osoba optužena za učešće u neposrednoj terorističkoj pretnji može biti pritvorena do mesec dana – trenutni maksimum je 48 sati.

Novi zakon omogućio bi i da osobe optužene da predstavljaju pretnju javnoj bezbednosti budu zadržane do sedam dana. Takođe, predstavnici vlasti mogli bi da zadrže osobe i do sedam dana, dok ne provere njihov identitet. Trenutno se takvi osumnjičeni mogu držati samo 12 sati.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije Herbert Reul brani tu meru: „Ako imamo osobe za koje znamo da su opasne, onda moramo brzo da ih sklonimo sa ulice.“

Pravni eksperti i Amnesty International ističu međutim da zadržana lica ne bi počinila zločine i da bi dobila manju zaštitu nego zvanično osumnjičena lica. Na primer, ne bi im bio omogućen advokat po službenoj dužnosti.

3. Video i WhatsApp nadzor

Zakon zahteva povećan video-nadzor na javnim mestima gde su počinjeni zločini (ili se sumnja da se dešavaju) i proširenje nadzora telekomunikacija uključujući laptop-računare i pametne telefone.

Policija bi diskretno preusmerila softver za špijuniranje na pametne telefone i laptopove osoba pod nadzorom. Softver bi na taj način omogućio vlastima pristup šifrovanim podacima aplikacija za razmenu poruka kao što je WhatsApp. Te mere primarno bi se koristile za osobe za koje se sumnja da planiraju teroristički napad.

Eksperti za zaštitu podataka upozoravaju da te mere potencijalno krše prava osoba koje nisu osumnjičene, a koje bi se slučajno nadzirale iako nisu povezane sa zločinima.

Članovi FDP i Zelenih ističu su da ne postoji trojanski softver koji ispunjava stroge zahteve Ustavnog suda, što znači da su predložene promene ili čisto simbolične ili potencijalno nezakonite.

4. Ulični pretresi i kontrole

Ako novi zakon bude odobren, policiji Severne Rajne-Vestfalije bilo bi dozvoljeno da zaustavlja osobe i vrši pretrese – što je u nacrtu zakona preformulisano kao „strateški pretresi“ – svakoga u određenoj oblasti, do 28 dana, bez konkretne sumnje da je ta osoba počinila zločin.

Deutschland - Taser für die Berliner Polizei

Sporni elektro-šokeri

Policiji bi bilo dozvoljeno da zaustavi i ispita bilo koga, kao i da zatraži identifikaciju. Ta mera ima za cilj prevenciju zločina i „sprečavanje neovlašćenog boravka“ određenih lica. Takođe, vlasti bi bile u mogućnosti da vizuelno pregledaju automobile i lične predmete kao što su torbice.

Zvaničnici vlade Severne Rajne-Vestfalije kažu da će taj potez pomoći u borbi protiv međunarodnog kriminala i trgovine ljudima koja se odvija preko Belgije i Holandije.

Amnesty International upozorava da bi pretresi mogli dovesti do diskriminišućih policijskih kontrola i da će na meti biti ljudi koji ne izgledaju „tipično nemački“, uključujući i nemačke državljane.

5. Nanogice

U slučaju neposredne opasnosti od terorizma, policiji bi bilo dozvoljeno da prati kretanje potencijalnih osumnjičenih putem elektronske nanogice. Policiji bi bilo omogućeno da koristi te naprave i kod slučajeva uhođenja, ali i kao poslednje sredstvo za „slučajeve visokog rizika“.

Stručnjaci se pitaju da li nanogice mogu da spreče terorističke napade ili odvrate osobu od izvršenja nekog drugog čina nasilja. Nemački policijski sindikat takođe smatra da tehnička pouzdanost sadašnjih naprava nije dovoljno testirana.

6. Elektro-šokeri od sada na listi oružja

Pored pištolja i palica, policajcima na dužnosti u Severnoj Rajni-Vestfaliji bilo bi dozvoljeno da nose elektro-šokere, za koje policija tvrdi da bi vlastima dali više opcija za pritvaranje nasilnih osoba ili osoba za koje se smatra da su mentalno obolele ili fizički nadmoćne.

Opozicioni Zeleni žele da elektro-šokeri budu klasifikovani isto kao i pištolji, te da osiguraju da je policija dovoljno obučena da ih koristi. Amnesty International kritikovala je upotrebu elektro-šokera, ukazujući na povrede i smrtne slučajeve koji su bili rezultat njihove upotrebe od strane policije, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Pogledajte video 02:48

„Zabranjeni kvartovi“ – mit ili stvarnost?

DW.COM

Audio i video