Sporna dozvola za glifosat | Evropa | DW | 28.11.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropska unija

Sporna dozvola za glifosat

Odbor Evropske unije za biljke, životinje i stočnu hranu iznenađujuće brzo doneo je odluku o onome o čemu se raspravljalo već godinama. Sporni herbicid glifosat može se još pet godina koristiti na području EU.

Osamnaest od 28 zemalja-članica, koje predstavljaju više od 65 odsto stanovništva EU, glasalo je na Odboru za prožetak dozvole za upotrebu herbicida glifosata, devet je bilo protiv, a jedna zemlja se uzdržala. Na taj način postignuta je „dvostruka kvalifikovana većina“ koju propisuje Ugovor EU. To znači da su četiri države više podržale upotrebu glifosata nego prilikom glasanja na Odboru pre tri nedelje. Iznenađenje je da je među njima bila i Nemačka.

Računalo se u suštini da će Berlin biti uzdržan, s obzirom da velika koalicija CDU/CSU i SPD godinama nije mogla da postigne zajednički stav po pitanju glifosata. Konzervativni ministar poljoprivrede Kristijan Šmit (CSU) očigledno je iskoristio priliku i izigrao svoju koleginicu u tehničkoj vladi Barbaru Hendriks (SPD). U Nemačkoj su, naime, nakon septembarskih izbora još uvek u toku pregovori o formiranju nove vlade. Šmitova je dala uputstvo nemačkom predstavniku u Odboru za licence da glasa za prožavanje dozvole za glifosat. Ministarka Hendriks je protestovala i objavila saopštenje u kome je navela da to s njom nije bilo dogovoreno.

Christian Schmidt in Bosnien Herzegowina

Za glifosat: ministar poljoprivrede Kristijan Šmit (CDU)

Svađa usred razgovora o koaliciji?

Ministar poljoprivrede Kristijan Šmit zalaže se za dalju primenu glifosata, što zahtevaju i udruženja nemačkih poljoprivrednika, kao i lobisti hemijske industrije. Ministarka za zaštitu životne sredine Barbara Hendriks ima sumnje kada je reč o glifosatu. Ona prihvata prigovore ekoloških aktivista koji sumnjaju da glifosat izaziva rak kod čoveka i da je odgovoran za izumiranje biljnih vrsta. Odluka ministra Šmita mogla bi da izazove dugoročne svađe jer tehničke vlade po pravilu ne donose dugoročne odluke. Ali, to je samo nepisano pravilo koje je ovoga puta prekršio ministar poljoprivrede Šmit. Nejasno je i to kako će se ta odluka odraziti na predstojeće razgovore CDU/CSU i SPD o mogućem sastavljanju vladajuće koalicije, koji počinju u četvrtak.

Francuska i Italija glasale su protiv dalje primene glifosata. Sada taj herbicid ipak može da se koristi u Evropskoj uniji u idućih pet godina. Evropska komisija prvobitno je htela da produži dozvolu na deset godina, ali je pristala na smanjenje roka. I Evropski parlament izjasnio se za ograničenu primenu glifosata najduže na još pet godina.

Pojedine članice EU mogu da zabrane upotrebu

Bez obzira na odluku Odbora EU, pojedine članice Evropske unije mogu na svojoj teritoriji da zabrane primenu tog herbicida. Na to je izričito ukazala Evropska komisija. U Nemačkoj je već sada zabranjena primena glifosata u parkovima i na dečijim igralištima, kao i neposredno pre žetve. Evropska komisija nastojala je da progura odluku pre 15. decembra jer bi tada istekla dosadašnja dozvola i pretilo je da će doći do tužbe proizvođača tog herbicida.

I zagovornici i protivnici glifosata mogu da se pozivaju na odgovarajuće ekspertize. Jedna agencija UN je 2015. za glifosat ocenila da „verovatno izaziva rak“. S druge strane, agencije za hemikalije i bezbednost hrane, koje su po nalogu Evropske unije proveravale dejstvo glifosata, tvrde da je njegova koncentracija u hrani i u ljudskom probavnom traktu ispod dozvoljenih graničnih vrednosti.

Deutschland Weltklimakonferenz COP 23 - Barbara Hendricks

Protiv glifosata: Barbara Hendriks (SPD)

Predsednik nemačkog Saveznog instituta za procenu rizika Andreas Henzel upozorio je na opasnost od mogućih političkih sukoba oko glifosata. „Uočavamo da nas, čim objavimo neko mišljenje koje se ne uklapa u političku agendu, napadaju i optužuju da smo nesposobni“, rekao je Henzel za berlinski „Tagesšpigel“. Taj institut izrazio je uverenje da glifosat ne izaziva rak i da je bezopasan ako se ispravno primenjuje. Udruženja za zaštitu životne sredine optužuju Institut za procenu rizika da je delove ekspertize prepisao iz dokumenata proizvođača glifosata. Henzel te tvrdnje odbacuje kao „izmišljene i neosnovane“.

Važan u konvencionalnoj poljoprivredi

Glifosat se u Nemačkoj koristi na 30 do 40 odsto njiva jer je jeftin, a temeljno uništava korov neposredno pre setve. Poljoprivrednici strahuju da bi bez glifoasta troškovi njihove proizvodnje porasli jer bi njive morali češće da preoravaju i da koriste druge herbicide.

Ekološki angažovani političari, pak, pozivaju da se odluka o glifosatu uzme kao povod za prelazak s konvencionalne na ekološku proizvodnju hrane u velikim delovima EU. „U načelu, poljoprivreda može i bez glifosata“, kaže za DW Hela Kelenbek sa Saveznog instituta za istraživanje kultivisanih biljaka iz Kvedlinburga. Glifosat je na tržištu više od 40 godina i proizvodi se čirom sveta. Najveći proizvođač danas je Kina. Korišćenje glifosata u poslednje vreme je pojačano jer je agrarni koncern „Monsanto“ uveo genetski manipulisane biljke koje glifosat ne uništava i koje zato ostvaruju veoma veliki prinos.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android