Spomenici svetske kulturne baštine u Nemačkoj
18. jun 2006.
varaju svoja vrata i predstavljaju programe svojih aktivnosti. Ove godine Bauhaus u Desau bio je domaćin centralne proslave.
U svetu postoji 812 mesta proglašenih Svetskom kulturnom
baštinom u 137 zemalja. Osim toga postoji još i lista
vrhunskih dela usmenog i nematerijalizovog nasledja
čovečanstva, kao "Memorija sveta", programa o očuvanju
dokumentarnog nasledja. Tako da je teško imati uvid o svemu
tome. Kritičari govore da je Lista UNESK-a inflatorna, a i
kulturna dobra koja su upisana na Listi UNESK-a jedva da su
zapažena, žali se Diter Ofenhojser, zamenik Generalnog
sekretara nemačke UNESKO- Komisije.
"Mi svi znamo da se o mestima Svetske kulturne baštine
izveštava onoga momenta kada se uvrste na čuvenu listu, a
potom se o njima retko šta čuje, osim ako se ne nadju na
"Crvenoj listi" i kada o tome počne debata. Znači tek kada
je neki objekat svetske kulturne baštine ugrožen... Izmedju ta
dva dogadjaja sasvim se malo čuje."
Takvo stanje upravo želi da promeni nemačka UNESKO komisija
i Udruženje za očuvanje kulturnog nasledja. U najmanju ruku
31 izabrani spomenik nemačke kulture treba da budu posmatrani
više kao mesta susretanja i kao mesto medjunarodne kulturne
razmene. Zbog toga se ove godine kao i prošle organizuju
specijalne posete, diskusione tribine, izložbe i bogosluženje
u crkvama.
Iz manastira Lorš svojevremeno je potekla ideja da se
uspostavi Dan svetskog kulturnog nasledja, i da se mesta na
kojima se nalazi svetsko kulturno nasledje prizovu u svest ne
samo kao spomenici, i da postanu mesta na kojima treba da se
ostvari ideja UNESK-a o razumevanju medju narodima. Manastir
Lorš uspostavio je partnerske odnose sa manastirima u
Jermeniji, Južnoj Koreji, a čine se pokušaji i da se mesta
svetske kulturne baštine iskoriste kao mesta za učenje i
interkulturalnu sintezu.
Postoji šarolika raznolikost mesta proglašenih za Svetsku
kulturnu baštinu, i koja su ponaosob dala doprinos kulturnom
nasledju čovečanstva. Zbog toga bi ih trebalo kao što je
slučaj sa manastirom Lorš, elektronski povezati. Tako bi se
moglo iskazati poštovanje ne samo prema sopstvenoj, već i
prema drugim kulturama. To je želja Ditera Ofenhojzera,
naročito u današnje vreme, kada se Dan svetskog nasledja
često koristi samo kao povod za turistički marketing i
propagandu.
Centralna manifestacija ove godine održana je u Bauhausu u
Desau i u Vajmaru povodom desetogodišnjice uvrštenja Bauhausa
na Listu svetske kulturne baštine UNESK-a. Bauhaus koji je
oživotvorio 1919 arhitekta Valter Grupijus, a iza čega je
stajala ideja umetničkog pokreta koja je trebalo da ujedini
zanatstvo, arhitekturu i likovnu umetnost, da bi se poboljšali
životni uslovi ljudi. Iz te ideje proistekle su jednostavne
forme u izgradnji zgrada, nameštaja i upotrebnih predmeta,
što je trebalo da omogući proizvodnju za široke mase
stanovništva.
Zgrada Bauhausa u Desau je poznata zbog njenih visećih
staklenih fasada i u noj je sačuvana kolekcija predmeta
Bauhaus i jedan koledz za dalje obrazovanje studenata
apsolvenata. Direktor Omar Akbar kaže:
"Jedno odeljenje je zaduženo za istorijsko nasledje Bauhaus.
Drugo odeljenje nosi ime Akademija i bavi se pitanjima
današnjice i budućnosti, a ona su delom sociološke prirode,
ali i pitanja kako će izgledati urbani život u budućnosti
posmatrano sa aspekta razvoja globalizacije i medija".
Gabi Rojher