Spasavanje šuma na planeti | Politika | DW | 02.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Konferencija o klimi

Spasavanje šuma na planeti

Na Samitu o klimi u Glazgovu više od 100 zemalja obećalo je da će zaustaviti uništavanje šumskih područja. Projekat bi trebalo da bude finansiran s mnogo milijardi i da (za početak) traje do 2030. godine.

Na zemlje-učesnice konferencije UN u Glazgovu, a među njima su i Nemačka, kao i čitava Evropska unija, otpada 85 odsto svetske površine šuma, odnosno oko 34 miliona kvadratnih kilometara. Tu su i zemlje s najvećim šumskim područjima – Kanada, Rusija, Brazil, Kolumbija, Indonezija, ali i Kina, Norveška i Demokratska Republika Kongo.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, koja predsedava konferenciji, saopštila je da će oko 12 milijardi američkih dolara javnog novca biti namenjeno za zaštitu šuma. Prema informacijama iz Londona, na privatne investicije otpada 7,2 milijarde američkih dolara.

-pročitajte još: S čime „veliki igrači“ dolaze na konferenciju o klimi?

Pluća zemlje

Šume se smatraju plućima naše planete, one apsorbuju trećinu ugljen dioksida koji ljudi svake godine emituju. Ali njhivoa površina dramatično se smanjuje. Svakog minuta nestaje šumsko područje veličini 27 fudbalskih igrališta – zbog izgradnje kuća i puteva ili zbog korišćenja za stočarstvo i ratarstvo.

Britanski premijer Boris Džonson naglasio je da se uništavanje šuma mora zaustaviti. „Te katedrale prirode neophodne su za naš opstanak“, rekao je Džonson.

Predsednik Indonezije Joko Vidodo podsetio je da je njegova zemlja „blagoslovljena s mnogo prašuma“. Njegova vlada se, dodao je, obavezuje da će ih zaštititi kao prirodni kapital.

Pogledajte video 04:33

Ilegalna seča šume – to su ljudi iz komšiluka

Razorni efekti

Dvonedeljna Konfrencija o klimi (COP26) započela je ovog vikenda. Pregovori o daljem sprovođenju Pariskog sporazuma o zaštiti klime iz 2015. trajaće do 12. novembra. Tim sporazumom međunarodna zajednica pristala je da ograniči globalno otopljenje znatno ispod dva stepena, a idealno 1,5 stepeni, u odnosu na predindustrijsko doba. Svim akterima je jasno: dosadašnji planovi daleko su od toga da budu dovoljni za stvarno postizanje ciljeva dogovorenih u Parizu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel zato je u Glazgovu pozvala na ubrzanje tempa u zaštiti klime i upozorila na „razorne efekte“  globalnog otopljavanja. „Za postizanje pariskih ciljeva neizbežna je sveobuhvatna transformacija rada i ekonomije“, rekla je Merkel.

Nemačka kancelarka je podsetila zato i na globalnu cenu za emisije ugljen dioksida. Takva CO2-cena bi, rekla je, mogla da podstkne industriju da pronađe najbolji tehnološki način za postizanje klimatske neutralnosti.

haz/fw (dpa, rtr, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu