Sopstveno mišljenje, a ne stav stranke | Mozaik | DW | 25.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sopstveno mišljenje, a ne stav stranke

Stotine studenata na Univerzitetu u Bonu čekali su na hladnoći kako bi slušali Gregora Gizija. To je vredno pomena i jeste neuobičajeno, jer se mladoj generaciji prebacuje da je politički nezainteresovana.

„Ja samo želim da čujem drugačije stavove“, kaže dvadesetogodišnji Lukas, student ekonomije iz Kelna i dodaje: „Mislim da su studije ekonomije preterano tržišno orijentisane“. Osim toga, političar Levice, Gregor Gizi mu je – jednostavno simpatičan. Lukas je jedan od više stotina studenata koji su se okupili u dvorištu Univerziteta u Bonu – satima pre predavanja. Navala je bila ogromna: skoro 9.000 ljudi je na Fejsbuku izrazilo interesovanje da slušaju Gregora Gizija kako govori o „socijalnom pitanju u globalnoj maniji privrednog rasta“.

Hladno je, pada kiša i većini je odmah jasno: u auli broj 1 neće biti mesta za sve. Negde pri kraju reda je Sonja, 22-godišnja studentkinja biologije. Nije politički angažovana, ali, ovo su politička vremena – Alternativa za Nemačku (AfD) i Pegida su sve popularniji: „Čovek oseća potrebu da pokaže svoju poziciju“, objašnjava Sonja.

Gotovo svi koji čekaju imaju između 18 i 30 godina. Oni pripadaju „generaciji apolitičnih“ – tako bar glase rezultati nekih studija. Pre dve godine, istraživanje koje je sprovedeno po nalogu Saveznog ureda za štampu, došlo je do sledećeg zaključka: samo 45 odsto tod dela populacije je ili veoma mnogo, ili veoma zainteresovano za politiku. Daleko važniji su im „napredovanje u karijeri i materijalne vrednosti“, navodi se u studiji. Takođe je konstatovano da je sve manja angažovanost u partijama ili studentskim političkim grupama.

„Ne mogu da zamislim da postanem član stranke. Morao bih da napravim previše kompromisa, što se tiče mojih stavova i uverenja“, kaže student ekonomije Moric i dodaje: „Nisam zadovoljan političkim sistemom, onakvim kakav je danas.“

Alberta Šera, sociologa iz Frajburga to ne iznenađenje. Poverenje u političke institucije je opalo – i kod mladih, i u celokupnom stanovništvu. Iako su mnogi zainteresovani, ne žele da se uključe u rad stranaka. „Sasvim gore na listi prioriteta su specifični problemi mladih, dok su stranke skoro na dnu. Odavno nema ofanzivne politike za mlade, po kojoj bi mladi mogli da vide da stranke govore njihovim jezikom o njihovim problemima“, kaže Šer.

Vortrag Gregor Gysi Universität Bonn

Za mnoge zainteresovane ni9je bilo mesta u auli 1

Jezik mnogih

Gregor Gizi veruje da govori jezikom masa. „Uvek se trudim da politiku prevedem na jezik kojim govore mnogi“, kaže on za Dojče vele pre predavanja. „Mladi ljudi očekuju od mene da iznesem svoje mišljenje, a ne stav moje stranke ili ono što mediji zahtevaju. Mislim da oni poštuju takvu vrstu nezavisnosti.“

I zaista, na bini se ubrzo pokazalo da on govori jezikom plenuma. Mada je Gizi, inače po profesiji advokat, trebalo da održi predavanje, on nije propustio priliku da se kritički osvrne i na aktuelnu politiku u Nemačkoj, Evropi i svetu. Jedinstvenom kombinacijom rečitosti, duhovitosti, poštenja i smisla za samokritiku, on pridobija svoju mladu publiku. Smeh je sve glasniji, aplauz sve intenzivniji. Politika u vezi sa izbeglicama, AfD, TTIP, bankarska kriza – očigledno da Gizi glasno govori ono što mnogi misle. Bačelor-Master sistem? „Gluposti“, kaže Gizi – jer ne poboljšava međunarodnu uporedivost diploma i umesto toga studentima ukida priliku da razviju sopstvene interese.

Gizi pokazuje razumevanje za probleme svoje publike, ali kaže i ovo: „Za jednu stvar moram da vas kritikujem. Ne može biti da sam ja veći buntovnik od svih vas zajedno!“ Aulom se razleže smeh, niko mu ne zamera to što je toliko direktan.

Klaudija Falk je članica okružnog odbora Levice u Bonu i nije čudno što joj se dopada Gizijev stil. Ali, čak i David, 23-godišnji student fizike je siguran da su mnogi studenti došli pre svega zbog Gizija: „On je veoma prisutan u novim medijima, aktivan je na Tviteru i deluje kao jedan od retkih političara koji su razumeli Fejsbuk.“ Pored toga, bio je otvoren za druge formate: „Nedavno je dao intervju za jedan hip-hop časopis. Mada je to veoma mali deo populacije, jasno je da spada u generaciju apolitičnih“, kaže David.

Vortrag Gregor Gysi Universität Bonn

Gregor Gizi govorio je na Univerzitetu u Bonu o „socijalnom pitanju u globalnoj maniji privrednog rasta“.

Druga vremena, drugi oblici protesta

Pre samo nekoliko meseci, sličnu reakciju je na univerzitetu u Kelnu izazvala Sara Vagenkneht, predsedavajuća poslaničkim klubom Levice. I njeno predavanje izazvalo je veliko interesovanje na Fejsbuku – prijavilo se hiljade ljudi. I kao i u slučaju Gizijevog predavanja u Bonu, stotine njih nisu mogli da uđu u već prepunu salu.

Lukas kaže da on svoju generaciju ne smatra apolitičnom, a njegov drug Moric dodaje: „Politička aktivnost za mene počinje već u razgovoru sa nekim ko ima drugačije mišljenje od mene. Takođe, ako delite nešto na Fejsbuku ili potpišete peticiju, to pomaže da se politički nešto dogodi.“

Albert Šer naglašava da je uočio „veliko povećanje neformalnog građanskog angažovanja“, na primer u pomaganju izbeglicama. Politička svest se promenila. Mnogi studenti mu kažu da su vegetarijanci, kako bi dokazali odgovornost prema ekologiji i prirodi. Oni su se fokusirali na „svakodnevne probleme i aktivnosti koja dotiču politički relevantna pitanja, koja međutim nisu prevedena na rad u strankama ili inicijativama građana.“

Tri maturanta koja smo zatekli u dvorištu univerziteta u Bonu kažu da često idu na demonstracije ili slušaju predavanja. Oni žele da nešto promene. „U Nemačkoj mnogo toga ide naopako“, kaže 18-godišnja Amanda, i pita: „Ako mi nešto ne uradimo, ko će?“

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.