Socijaldemokrate u zemljama EU uglavnom u krizi | Evropa | DW | 04.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Socijaldemokrate u zemljama EU uglavnom u krizi

Uprkos promeni rukovodstva, socijaldemokrate u Nemačkoj i dalje muku muče sa slabom podrškom birača. Slična je situacija i u nekim drugim evropskim zemljama. Ipak, ima i izuzetaka.

Portugalija: veliki zaokret

Ako evropske socijaldemokrate traže utehu, onda bi trebalo da pogledaju Portugaliju. Tamo je socijaldemokrata Antonio Kosta na izborima u oktobru čak povećao prednost – i to za četiri odsto. Sada ima podršku 36 procenata birača.

Njegova stranka se zove socijalistička, ali je socijaldemokratskog usmerenja. Druga najjača stranka, koja je u opoziciji, zove se Socijaldemokratska stranka – ali smatra se da je ona konzervativno-liberalna. I na izborima je osetno izgubila podršku.

A predsednik vlade Kosta ponovo je izabran – pre svega zbog svoje mešavine socijalne politike i odgovornim upravljanjem budžetom. Javne finansije zemlje su konsolidovane, a uprkos tome – ili možda upravo zbog toga – privreda beleži rast. Kosta sada namerava da minimalnu platu povećati sa 600 na 750 evra i da uvede mere za podsticanje zapošljavanja mladih ljudi.

Antonio Kosta - socijalna politika i odgovorno upravljanje budžetom

Antonio Kosta - socijalna politika i odgovorno upravljanje budžetom

Francuska: katastrofa

Možda bi se moglo reći da ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji socijaldemokrate nisu doživeli takav pad kao u Francuskoj. Tamošnja stranka se i dalje samouvereno naziva „socijalističkom“, a ne socijaldemokratskom. Ona je svoj vrhunac imala u vreme predsednika Fransoa Miterana, od 1981. do 1995. A i nakon toga je bila jedna od velikih stranaka. Još 2012. je u Nacionalnoj skupštini imala apsolutnu većinu, a njen predsednik Fransoa Oland bio je i predsednik države.

Ali onda je usledio pad. Na predsedničkim izborima 2017. njen kandidat je osvojio samo šest odsto glasova i završio na petom mestu. Kasnije, na izborima za Evropski parlament, pala je čak na šesto mesto. Naznaka oporavka za sada nema.

Poljska: buđenje iz zimskog sna

Kod levice u Poljskoj trenutno se mnogo toga događa, nakon što je tokom poslednje četiri godine životarila. Levica je trenutno podeljena na tri stranke: SLD (Savez demokratske levice), Wiosna (Proleće) i Lewica Razem (Levica zajedno). Na parlamentarnim izborima u oktobru te tri stranke u koaliciji osvojile su 12,6 odsto glasova. To je bio velik uspeh, jer je SLD u koaliciji s drugim malim levim strankama 2015. bila ispod izbornog cenzusa od osam odsto.

SLD je najjača od te tri stranke i orijentisana je klasično socijaldemokratski. Nastala je od Socijaldemokratije Republike Poljske koja je 1990-ih nastala od komunističke partije PVAP. Stranka „Proleće“ osnovana je 2019, a osnovao ju je harizmatični levo-liberalni zastupnik u Evropskom parlamentu Robert Bijedron. Na evropskim izborima u maju ove godine osvojila je šest odsto glasova.

Levica u Poljskoj živi: Robert Bijedron na osnivanju stranke Proleće u februaru 2019. u Varšavi

Levica u Poljskoj živi: Robert Bijedron na osnivanju stranke Proleće u februaru 2019. u Varšavi

„Levica zajedno“ je stranka mladih birača u velikim gradovima. Uzor su joj socijaldemokrate iz Skandinavije. Njen lider, poslanik u Sejmu Adrijan Zandberg, i sam je odrastao u Skandinaviji. Na parlamentarnim izborima 2015. stranka je osvojila 3,6 odsto glasova. Te tri stranke zastupaju proevropsku, socijalnu i laicističku orijentaciju.

Rumunija: pogrešno ime

Zadnji uspon doživeli su u novembru, ali ipak nisu bili uspešni. Predsednica stranke PSD Viorika Dančila izgubila je od dosadašnjeg predsednika Rumunije Klausa Johanisa. Nikad reformisana, samo preimenovana u socijaldemokrate, organizacija naslednica rumunske Komunističke partije ponovo nije vodila računa o potrebama radnika, već se okrenula populističkim obećanjima i nacionalizmu. To je dugo funkcionisalo. I na nivou Evropske unije ta stranka je vešto glumila da je uspešno spojila modernu socijaldemokratiju i komunističku partiju. U Rumuniji je decenijama uz kratke prekide kontrolisala vladajuće koalicije.

Dančilin neuspeh nije došao neočekivano. Već na evropskim izborima u maju birači su ih kaznili. Odbacili su nastojanja PSD da zloupotrebljava pravosuđe, da tlači manjine i ne poštuje pravnu državu. Kao i činjenicu da se lažno predstavlja kao socijaldemokratska stranka. Za samo tri godine njihov broj birača prepolovljen je na oko 20 odsto. PSD se sada bori za preživljavanje.

-pročitajte još: Socijaldemokratija u Srbiji: Samo na papiru

Danska: uspeh zahvaljujući strogoj politici azila

Nijedna druga socijaldemokratska stranka u Evropi ne sprovodi tako strogu politiku azila. I upravo to, zajedno sa klasičnom levom socijalnom politikom, donelo joj je uspeh. Uoči izbora u junu danske socijaldemokrate, koji na čelu imaju mladu ženu Mete Frederiksen, zahtevali su sprovođenje odluka o dodeljivanju azila van Evropske unije.

Pružanje razvojne pomoći trebalo bi usloviti spremnošću zemalja da prime svoje državljane kojima je odbijen zahtev za azilom, govorila je Frederiksenova i tako privukla brojne Dance koji su ranije glasali za desno-populističku Narodnu stranku. A ta stranka dramatično je pala sa 21 na devet odsto podrške. Bivši šef nemačkog SPD-a Zigmar Gabrijel preporučio je i nemačkim socijaldemokratama da zastupaju takvu politiku, ali je to naišlo na veoma oštro protivljenje njegovih stranačkih kolega.

Stroga migrantska politika danskih socijaldemokrata

Stroga migrantska politika danskih socijaldemokrata

Velika Britanija: kraj jedne uzdanice

Pre nekoliko godina je danas 70-godišnji Džeremi Korbin bio velika uzdanica Laburističke stranke. Mlade ljude su tako oduševljavale Korbinove ideje o preraspodeli. Mnogi su tada i postali članovi laburista.

Ali, to je prošlost. A razlog je Bregzit. Stari levičar Korbin oduvek je bio sumnjičav prema Evropskoj uniji, bila mu je suviše kapitalistička. U raspravi o Bregzitu zato se i nije previše zalagao za ostanak u EU. Pa ni sada, pred izbore koji se održavaju 12. decembra, on se ne izjašnjava jasno.

Mnogi birači se zato pitaju za šta se to zalaže Džeremi Korbin kada je reč o najvažnijem strateškom pitanju nacije. Onaj ko želi ostanak u Evropskoj uniji pre će da glasa za Liberalne demokrate ili za Zelene, a ko je za Bregzit taj bira konzervativce. Mnogi koji žele levu socijalnu politiku i ostanak u Evropskoj uniji teško se odlučuju za laburiste.

-pročitajte još: Socijaldemokratija u BiH: Sukob na levici

Austrija: rasprava o smeru

Austrijskim socijaldemokratama (SPÖ) bi u stvari bolje bilo da su u opoziciji. Vlada konzervativnog ÖVP i desnopopulističkog FPÖ letos se raspala nakon što se šef FPÖ Hajnc-Kristijan Štrahe pokazao kao sklon korupciji. Osim toga, prva žena na čelu SPÖ Pamela Rendi-Vagner unela je svežinu u tu stranku.

Ali, socijaldemokrate i dalje loše stoje. Na izborima u septembru konzervativni ÖVP kancelara Sebastijana Kurca poboljšao je svoj rezultat, a Zeleni su još više porasli. SPÖ je izgubio gotovo šest odsto osvojivši 21 procenata glasova. To je bio njihov najlošiji rezultat nakon Drugog svetskog rata.

Pamela Rendi-Vagner unela je svežinu u SPO - ali uzalud

Pamela Rendi-Vagner unela je svežinu u SPO - ali uzalud

Nije zato ni čudo što se sada vodi rasprava o smeru kojim bi oni trebalo da krenu. Medijski menadžer Gerhard Cajler – važan socijaldemokratski glas, iako nema zvaničnu funkciju – zalaže se za jasno zauzimanje stava po pitanju migracija. I savetuje: Koliko god da se ne sme dozvoliti potkopavanje prava na azil, isto toliko se mora insistirati na tome da doseljenici uče nemački i poštuju evropske vrednosti kao što je ravnopravnost muškarca i žene.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM