Snovi političara i realnost privrednika | Evropa | DW | 30.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Snovi političara i realnost privrednika

Učesnici sarajevskog samita „Brdo-Brioni“ postavili su zahtevne ciljeve. Analitičari nisu ubeđeni u efikasnost regionalnih političara, ali se svi slažu da bi prednost u svakom slučaju trebalo dati ekonomiji.

Lideri procesa „Brdo-Brioni“ potvrdili su da je stabilnost „ključ ogromnog potencijala jugoistočne Evrope“ i „garant njene konsolidacije u Evropsku uniju“. Obavezali su se da će graditi međusobno poverenje, promovisati istinu i vladavinu prava, pomagati jedni drugima u procesu evropskih i NATO-integracija, rešavati preostala otvorena pitanja i uzdržavati se od retorike koja podiže napetosti i stvara političku nestabilnost. Obećali su da će tražiti rešenja za globalne pretnje – migrantsku krizu i terorizam, sprečavati odlazak mladih iz regiona, insistirati na rodnoj ravnopravnosti, te poboljšati ekonomsku konkurentnost. Najavili su unapređenje regionalnih veza kroz zajedničke energetske, transportne i druge projekte, a sve to uz implementaciju evropskih standarda.

Kritičari su, međutim, primetili da je i tokom samita bilo jasnih znakova da su političke objave i „balkanski spiskovi želja“ daleko od realnih mogućnosti, da praktično delovanje pojedinih lidera često nije u skladu s proklamovanim ciljevima i da se ovdašnji političari nerado odriču zapaljive retorike. Član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Mladen Ivanić oštro je zamerio predsedavajućem Predsedništvu Bakiru Izetbegoviću što je na konferenciji za novinare nakon samita „Brdo-Brioni“ podržao banjalučkog biskupa Franju Komaricu koji ovih dana trpi žestoke srpske kritike zbog poređenja Banjaluke i Blajburga. Zbog toga, poručio je Ivanić, njegove buduće reakcije „nikoga ne bi trebalo da iznenade“.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Kosova Hašim Tači seli su za isti sto, zajedno sa liderima BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Slovenije, ali međusobno gotovo da i nisu komunicirali. I dok je Tači, nakon polaganja cveća pred spomenikom ubijenoj deci Sarajeva, pozivao na konačnu normalizaciju odnosa i međusobno priznanje Kosova i BiH, Nikolić je na zasebnoj konferenciji za novinare govorio o tome kako je u prošlosti bio sprečen da dođe u Sarajevo „jer nisu mogli da mu garantuju bezbednost“. Ipak, zvaničnu posetu BiH najavio je za jesen ove godine.

Bosnien und Herzegowina Konferenz Brdo-Brioni Sarajevo

Učesnici samita u Sarajevu, barem na papiru, dele iste stavove

Pojedini mediji primetili su da se predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović ovoga puta s Nikolićem „samo rukovala“, dok se s Tačijem „dva puta poljubila“. U „otvorenoj raspravi“ s Nikolićem, Grabar-Kitarović je rekla da Hrvatska ne blokira put Srbije ka EU, ali „insistira na sprovođenju svih Kopenhaških, Madridskih i drugih evropskih merila te ispunjenju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“.

Politički uticaj aktera rata

Novinarka magazina „Start BiH“ Rubina Čengić za Dojče vele kaže da je i sarajevski samit u okviru procesa „Brdo-Brioni“ pokazao koliko je nepoverenje u BiH i regionu. Iza neuspeha političara je, kako ističe, neznanje, neodgovornost i kriminal. „Političari ne znaju ili im nije stalo da pronađu put ka boljoj sutrašnjici za svoje zemlje i region u cjelini. Umesto naglašavanja sličnosti, zajedničkih potreba i mogućnosti saradnje, oni uporno insistiraju na različitostima i prošlosti. U regionu su još uvek uticajni akteri prošlog rata, ako ne personalno, onda kao političke stranke. Za BiH je to poseban problem. Svaki javni istup koristi se za političku promociju. Približavaju se lokalni izbori, koji su posebno važni u Republici Srpskoj i zbog toga se svaka reč uzima kao osnov za nastup i dokazivanje“, ocenjuje Rubina Čengić.

Učesnici procesa „Brdo-Brouni“ su, u okviru zajedničkog panela „Dogovor za novo doba“, prisustvovali i „Samitu sto biznis lidera jugoistočne Evrope“. Susret je protekao u razmeni iskustava na evroatlantskom putu i pokojem prigovoru. Tomislav Nikolić zamerio je crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću što granične sporazuma s Kosovom rešava s vladom u Prištini, a ne onom u Beogradu. Vujanović se na tu primedbu nije posebno osvrtao, a svoj nastup pred biznismenima regiona iskoristio je da najavi borbu za trgovinske olakšice u okviru CEFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu). Makedonski predsednik Đorđe Ivanov slikovito je objasnio da se „u moru ajkula najbolje opstaje u jatu“ sugerišući jačanje regionalnih ekonomskih veza. Priliku za jačanje takvih veza albanski predsednik Bujar Nišani vidi u Jadransko-jonskom koridoru, zbog čega je zapadni Balkan nazvao „regionom budućnosti“.

Između privrednika nema suštinskih problema

Analitičari smatraju da „Samit sto biznis lidera jugoistočne Evrope“ i drugi slični regionalni susreti vodećih poslovnih ljudi predstavljaju „odličnu priliku za dalje umrežavanje privrednika“, pri čemu bi politika trebalo da trasira put ekonomiji, a ne da ga otežava raznim barijerama. Tuzlanski ekonomski stručnjak i direktor udruženja „Multi“ Admir Čavalić napominje da između regionalnih privrednika nikada nije bilo suštinskih problema kada je biznis u pitanju.

Bosnien und Herzegowina Konferenz Brdo-Brioni Sarajevo

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u razgovoru sa Mladenom Ivanićem, članom Predsedništva BiH

„Ako pogledamo istoriju ekonomskih odnosa država jugoistočne Evrope, videćemo da kočničar napretka može da bude samo politika – i to u vidu recipročnih blokada i otežavanja privrednih odnosa. Svejedno, zajednička vizija EU-integracija, uslovljava otvaranje granica i dalje povezivanje ovdašnjih ekonomija, čime se realizuje tzv. 'Jugosfera' Tima Džude. Pored mogućnosti realizovanja zajedničkih projekata, ovakvi susreti trebalo bi da pošalju još jednu u nizu poruka o imanentnosti ekonomske saradnje između država jugoistočne Evrope. Domaća tržišta jednostavno su suviše mala za biznis, tako da se mora težiti regionalnim, ali i globalnim ekonomskim integracijama. Najveći značaj Samita je u slanju pozitivnih poruka temeljenih na istinskom ekonomskom interesu, prije svega u oblasti energetike. Iako se biznis odvija i bez samita, potrebno je s vremena na vreme pokazati značaj navedenog u procesu regionalne integracije“, kaže Čavalić za Dojče vele.

Po okončanju Samita „Brdo-Brioni“, makedonskom predsedniku Đorđu Ivanovu u Sarajevu je dodeljena „Nagrada Isa beg Ishaković“. Komitet za dodelu nagrade u predsedniku Ivanovu prepoznao je osobu koja „ističe zajedničke vrednosti regiona“. Domaćin procesa „Brdo-Brioni“ 2017. godine biće – Makedonija.