Snoudenova optužba | Politika | DW | 18.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Snoudenova optužba

U svojoj knjizi Edvard Snouden opisuje kako američke tajne službe nadziru ljude prikupljajući podatke o njima - na opšte zgražavanje građana i uz pomoć evropskih vlada.

Snouden u Moskvi 2017.

Snouden u Moskvi 2017.

Edvardu Snoudenu je svega 25 godina kada sredinom 2009. počinje da radi za NSA. Posao za najvažniju tajnu službu u SAD, koji on opisuje pojmom „Permanent Record“ (Permanentno snimanje) je za mladog kompjuterskog stručnjaka u početku „posao iz snova". A onda opisuje kako ulazi u najmračnije poglavlje i najveću tajnu Američke agencije za bezbednost NSA - „Stellarwind“.

Program „Stellarwind“ su SAD uvele nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington. Snouden je shvatio da ovaj program nije okončan, kako se službeno tvrdilo, već je nastavio da služi kao instrument za „masovno nadgledanje“. „Tehnika se više ne koristi u cilju odbrane SAD, nego u cilju kontrole ove zemlje“, piše Snouden.

Podsećanje na nacističku Nemačku

Sakupljanje podataka u velikom stilu, koje provodi NSA, podseća mladog američkog špijuna Snoudena na metode nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza. On kopa po tajnim aktima i nailazi na PRISM - program uz pomoć kojeg Amerika prisluškuje komunikaciju u inostranstvu. Snouden opisuje kako mu u jednom momentu postaje jasno da će situacija „ukoliko moja generacija nešto ne preduzme, da eskalira“.

Odlučuje da informacije do kojih je došao da na uvid novinarima. On tako postaje Whistleblower - zviždač. Otkrića iz 2013. žestoko su odjeknula u svetu. Snouden tu prepoznaje jedan model: „Zemlje koje su bile najkritičnije prema američkom sistemu totalnog nadgledanja su bile one zemlje koje su najtesnije sarađivale sa SAD“. Kao primer Snouden navodi Nemačku.

Zenzburg i Merkel

Merkel pred Istražnim odborom

Nemci nakon Snoudenovih otkrića saznaju da Nemačke tajna služba BND pomaže Američkoj agenciji za bezbednost (NSA) u prikupljanju podataka. Javnost je van sebe - između ostalog i zato što je NSA prisluškivala mobilni telefon kancelarke Merkel. Nakon toga kancelarka je te 2013. godine izjavila svoju čuvenu rečenicu: „Špijuniranje među prijateljima - to nikako ne ide“. Ona je obećala da će te tvrdnje biti ispitane. 2014. je nemački parlament oformio Komisiju za ispitivanje prisluškivanja od strane NSA.

Zenzburg: Snouden je stavio prst u ranu

Predsedavanje komisiji preuzeo je profesor prava i političar CDU Patrik Zenzburg. On danas kaže kako je Snouden puno toga pokrenuo u Nemačkoj kao i da se građani od tada puno senzibilnije odnose prema ličnim podacima. I nemačke tajne službe su „nedozvoljeno ulazile u privatne podatke i dobro je što je Snouden stavio svoje prste u tu ranu“, rekao je tadašnji predsedavajući Istražne komisije Zenzburg. Kao posledica toga 2016. godine je usvojena reforma zakona o radu BND.

Zenzburg je dugo razmišljao o motivima koji su pokrenuli Snoudena da otkrije šta NSA radi. Ovaj nemački političar veruje da je Snouden postao zviždač iz duboko „patriotskih razloga" i iz ubeđenja da to mora uraditi za svoju zemlju. To je utisak koji Snouden odaje i u svojoj knjizi „Permanent Record“, čije je objavljivanje svesno zakazano za 17. september - Dan nezavisnosti SAD. Snouden je uverenja da su američke tajne službe prekršile „Bill of Rights“ - (prim.red, deset dodatnih članova američkog Ustava) i da su zapravo „hakovale ustav“. I to je Snouden želeo da iznese u javnost.

Ono što Zenzburg ne razume je zašto je Snouden verovao da može da pomogne svojoj zemlji samo ako to objavi. Snouden, međutim, u knjizi opisuje zbog čega za njega interno tematizovanje metoda NSA nije dolazilo u obzir. On tvrdi da je praksa NSA „odavno prerasla u ideologiju“ i dodaje: „Moji pretpostavljeni nisu samo bili svesni toga već su aktivno davali naređenja da se to radi. Oni su bili saučesnici“, piše on u svojoj knjizi.

Zviždači u Nemačkoj

Snouden je tajne dokumente dao na uvid javnosti - i u Nemačkoj bi to bilo krivično delo. No, nakon afere u vezi sa NSA otvorena je nova mogućnost da se razgovara o nepravilnostima u nemačkim tajnim službama. Saradnici se u međuvremenu mogu direktno obratiti kontrolnoj instanci u parlamentu odnosno Komisiji za kontrolu rada tajnih službi, sastavljenoj od parlamentaraca. I navodno, oni to i rade.

Knjiga Permanent Record

Knjiga "Permanent Record"

I u ophođenju prema zviždačima se u Evropi nakon Snoudenovih otkrića mnogo toga promenilo. EU je donela odredbu da sva veća preduzeća moraju imati mogućnost odnosno instancu kojoj bi se zviždači mogli obratiti. Od ove godine u Nemačkoj postoji zakon koji dozvoljava odavanje poslovne tajne, ukoliko je to u interesu javnosti i zaštite opšteg dobra.

Patrik Zenzburg je generalno za druge načine rešavanja problema, ali prihvata Whistleblowing kao „Ultima Ratio“ odnosno poslednju mogućnost.

U knjizi „Permanent Record“ Snouden optužuje vlade evropskih zemalja što se nisu zauzele za njega. 27 zemalja, članica EU među njima i Nemačku on je, kaže, molio za azil. „Nijedna nije imala hrabrosti da se suprotstavi pritisku SAD“, kaže on. Tako je Snouden ostao u Moskvi, gde je kako tvrdi u knjizi, bio u tranzitu na putu za Ekvador.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM