„Snoudenov kompleks“ u Bundestagu

Na prvi pogled svi imaju isto mišljenje. Opozicija u Bundestagu, Levica i Zeleni, ovog četvrtka (8.5.) žele da ulože zvaničan zahtev za saslušanje Edvarda Snoudena. Njegov iskaz se traži u parlamentarnom odboru koji istražuje špijunske aktivnosti američke agencije NSA.

Nema problema, signaliziraju demohrišćani i socijaldemokrate. Međutim, đavo se krije u detaljima. Opozicija želi da bivšeg saradnika agencije NSA, koji je javnost i upoznao sa razmerama globalnog špijuniranja, ispita u Berlinu.

Demohrišćani to odbacuju. Oni favorizuju svedočenje putem video-linka. Snouden se nalazi u Rusiji gde je dobio azil. Putem video-linka on je svedočio i pred Odborom za ljudska prava pri Evropskom parlamentu u Strazburu. Socijaldemokrate u načelu prihvataju oba načina svedočenja.

Kod takve rasprave u drugi plan je potisnut zadatak koji stoji pred parlamentarnim odborom. Reč je o važnim pitanjima poput ovih: da li su nemačka vlada ili njena obaveštajna služba znali, a možda i učestvovali u sveobuhvatnom špijuniranju, te da li su od toga i same imale koristi? Demohrišćanin Roderih Kizeveter smatra da je Snouden zato samo jedan od brojnih mogućih svjedoka.

Svedoci su i Merkel i Šreder

Žestoko suprotstavljenih osam članova parlamentarnog odbora postiglo je kompromis oko liste sa oko 100 svedoka koje žele da ispitaju. Na listi su i kancelarka Angela Merkel i bivši kancelar Gerhard Šreder. Tu su i tri šefa diplomatije: sadašnji Frank-Valter Štajnmajer, te bivši Joška Fišer i Gido Vestervele. Razlog zbog kojeg će biti ispitano toliko bivših ministara, ali i funkcionera obaveštajne službe jeste namera odbora da svojim radom obuhvati aktivnosti koje su počele još 2001. – u godini terorističkih napada u Njujorku.

Plan je, dakle, veoma ambiciozan. Međutim, unutar njega se očito ne ponašaju svi po pravilima fer pleja. Postoje razna međusobna prebacivanja, posebno u slučaju Edvarda Snoudena. Opozicija je u nameri da ga ispita na teritoriji Nemačke spremna da potegne i Ustavni sud.

Članica odbora iz redova Levice, Martina Rener, insistira na tome da bivšeg saradnika agencije NSA ispita „slobodno, opsežno i neposredno“. Ona tvrdi da to nije moguće ako on govori preko video-linka ili ako se saslušanje obavi u Moskvi. Osim toga, ona smatra da bi u vreme krize u Ukrajini bila greška da se istražne radnje obavljaju „uz milost Putina“.

Trikovi i svađe

Konstantin fon Noc je član odbora iz stranke Zelenih. On prebacuje vladajućoj koaliciji da raznim trikovima u stvari odugovlači ispitivanje Snoudena. Demohrišćani i socijaldemokrate to odbacuju. Oni žele da ispitaju Snoudena do letnje pauze u radu parlamenta, dakle do 3. jula. Kada i kako – to je samo stvar procedure, tvrde socijaldemokrate. Oni kažu da je za njih važno i da se garantuje bezbednost za Snoudena, te da ne isključuju nijednu opciju.

Potpuno drugačiji stav ima vlada u Berlinu. Ona je u posebnom dokumentu koji je označen oznakom „poverljivo“, u prvi plan istakla spoljne i bezbednosno-političke interese Nemačke. U vladi strahuju da bi ispitivanje Snoudena imalo „negativne posledice po nemačko-američke odnose“, a naročito po „saradnju sa američkim organima bezbednosti“.

Levica ogorčena stavom vlade

Demohrišćanin Kizeveter podržava taj stav i ukazuje da postoji međusobni sporazum o izručenju između Nemačke i SAD. Vlasti SAD izdale su poternicu za Snoudenom i na osnovu tog sporazuma on bi, čim dodirne nemačko tlo, morao da bude uhapšen i izručen.

Kizeveter zbog toga ni pod kojim uslovima ne vidi opciju da se bivši saradnik agencije NSA ispita na teritoriji Nemačke.

Andre Han, član Odbora iz redova Levice tvrdi da je stav vlade izražen u poverljivom dokumentu „čista drskost“.

U Vladi nisu mnogo zabrinuti zbog takvih izjava. Što duže i što više se članovi Odbora spore, to se manje govori o temi o kojoj bi trebalo da se razgovara: o bezgraničnom špijuniranju koje sprovode „prijateljske“ obaveštajne službe.