Smrtonosni lažni lekovi | Mozaik | DW | 29.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Smrtonosni lažni lekovi

Trgovina ilegalnim lekovima cveta širom sveta. Reč je o izrazito unosnom biznisu, koji može imati smrtonosne posledice.

Tablete protiv bolova su od krede, preparati za mršavljenje sadrže otrovni arsen, a sredstva za potenciju su napravljena od vode. Sa falsifikovanim lekovima međunarodne bande zločinaca ostvaruju svake godine milijardske prihode. Robu najčešće prodaju preko interneta. U najboljem slučaju su supstance bez efekta, ali ponekad su i smrtonosne. Procenjuje se da samo u Africi 700.000 ljudi godišnje umre, jer su koristili lažne lekove protiv malarije i tuberkuloze.

Trgovina ilegalnim preparatima cveta širom sveta – takođe i u Nemačkoj. „Svake godine su brojke u porastu“, kaže Rut Haliti iz Carinskog ureda u Kelnu. Samo u prvoj polovini godine nemački carinski istražitelji su otkrili 1,4 miliona lažnih pilula, praha i ampula – 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Haiti smatra da je to samo vrh ledenog brega.

Potraga za sumnjivim paketićima

Ein Zoll-Mitarbeiter hält am Mittwoch (17.08.2011) in einer Lagerhalle im Rhein-Main-Gebiet Verpackungen mit Potenzmitteln in den Händen. Mehr als fünf Millionen Einheiten Anabolika und anderer Dopingmittel, 250.000 Potenz- und 50.000 Schlankheitsmittel sowie rund 20.000 gefälschte Markenklamotten - vor allem Jeans - wurden von dem Lager zum Müllheizkraftwerk nach Frankfurt gebracht. Foto: Marc Tirl dpa/lhe

Zaplenjena sredstva za potenciju

Radionice u garažama i laboratorije u dvorištima, u kojima se prave lažni lekovi, postoje svuda u svetu. Mnoge se nalaze u istočnoazijskim državama. Jedno od glavnih mesta za unošenje pošiljki iz zemalja izvan EU je aerodrom u Frankfurtu. Tamo carinski istražitelji sistematski proveravaju oko 90 tona avionske pošiljke godišnje.

Najpre obraćaju pažnju na izgled pošiljke. „To može biti određeno pakovanje ili upadljivi pošiljalac“, kaže Haliti. Ako se u pismima i paketićima pronađu sumnjivi lekovi, proveravaju se u laboratorijama. Trgovina ilegalnim lekovima je postala unosan posao: „Reč je o organizovanom kriminalu, kakav smo ranije poznavali kod trgovine narkoticima“, kaže Haliti i dodaje da trgovina lekovima donosi znatno veće prihode od biznisa sa drogama.

Racije protiv međunarodnih bandi

Organi bezbednosti sarađuju kako bi razbili mrežu falsifikatora širom sveta. Polovinom godine više od 100 država je tokom nedelju dana pratilo međunarodni promet robe, kako bi ušlo u trag lažnim lekovima. Istražitelji su otrkili skoro deset miliona sumnjivih pošiljki. Oko 200 osoba je bilo uhapšeno.

Evropska unija je takođe postala aktivna i 2010. usvojila odredbu o lekovima. Njom je predviđeno da od 2017. pakovanja za lekove moraju da imaju sigurnosni kod. Na taj način svaki preperat može da se identifikuje, kao i da se odredi njegov proizvođač. Sistem obuhvata sve sertifikovane apoteke kojima pripada i internet ponuđač kao što je Dok Moris (Doc Morris).

Eine Frau bietet Medikamente und Bekleidung auf einem Wochenmarkt auf dem Inle Lake an, aufgenommen am 23.01.2013. Foto: Thomas Muncke

Lekovi i odeća na pijaci u Aziji

Ipak, oni falsifikatori koji trguju preko interneta i od kojih preti najveća opasnost, nisu time obuhvaćeni. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da svaki drugi lek koji se nudi na internetu jeste falsifikat. Posebno su ugroženi potrošači u zemljama u razvoju. Tamo ljudi sa niskim primanjima moraju da nabave neophodne lekove u slobodnoj prodaji, umesto u zvaničnim apotekama.

Smrtonosne posledice

Preparati protiv malarije, sredstva za srce, snižavanje pritiska, čak i lekovi protiv AIDS mogu se nabaviti tim putem. Preparati se često proizvode pod katastrofalnim higijenskim uslovima. U uzorcima ima na primer i izmeta pacova. Potpuno beskrupulozni proizvođači iz ravnodušnosti dodaju u preparate otrovne supstance.

Koje su moguće posledice, pokazuje jedan od najstrašnijih primera iz Nigera u Africi. Prema podacima SZO tamo je sredinom 90-ih umrlo 2500 ljudi, nakon što su bili vakcinisani lažnim lekom protiv meningitisa.

Autori: Hajmo Fišer / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nenad Krajcer