Smrt zločinca je bila brža od istražitelja

Nema baš nikakve sumnje da je Aribert Ferdinand Hajm jedan od najgorih zločinaca nacističkog režima. Kao i njegov javnosti poznatiji kolega Mengele u Aušvicu, on je bio lekar u logorima Sahsenhauzen, Buhenvald i Mathauzen. Ali ni on nije lečio nego se zverski iživljavao nad zatvorenicima. Preživeli logoraši svedoče kako je na stotine zatvorenika svojim rukama ubio i to injekcijom otrova koju bi im zabijao ravno u srce. Ni to mu nije bilo dovoljno: vršio je eksperimente tako što bi zatvorenike operirao bez narkoze i čak bi im pri tome vadio organe kako bi utvrdio šta će se dogoditi.

Premeštaj u borbene jedinice

Navodno je čak i pripadnicima SS-a, kojima se Hajm kao rođeni Austrijanac dobrovoljno javio još 1940.godine, dojadilo šta je sve u logorima radio. Nema pisanih dokumenata koji bi posvedočili kako je po logorima činio zverstva i nakon jeseni 1941. godine. Utoliko je moguće da je zaista, kako je sam tvrdio, zatražio premeštaj u borbene jedinice i postao lekar VI. Planinske SS divizije "Sever" koja je „prodirala" u tadašnji Sovjetski Savez. Njegova jedinica je pred kraj rata premeštena na Zapad. Ona je učestvovala u poslednjim velikim borbama protiv zapadnih saveznika u Ardenima. Po svemu sudeći, odmah nakon propasti te ofanzive je u martu 1945. pao u američko zarobljeništvo.

Lekar u Nemačkoj poput mnogih drugih?

Amerikanci su doduše bili oprezni prema pripadnicima elitnih nacističkih SS jedinica, ali izgleda da su mu isprva poverovali kako je Hajm bio lekar sa borišta. Zato je već 1947. postao lekar u bolnici u Friedbergu u nemačkoj pokrajini Hesen. Igrao je čak i hokej za lokalni tim – sklonost koju je imao još iz studentskih dana u Gracu i Beču. Uzaludno je pokušavao da promeni državljanstvo, austrijsko da zameni nemačkim.

Oženio se, dobio sina, postao specijalista za ženske bolesti u Baden-Badenu. Međutim stravična prošlost je počela da ga sustiže: 1961. godine Beč je izdao nalog za hapšenje Hajma, ali pre nego što je do hapšenja i došlo, zločinac je nestao.

Utočište za naciste

Odmah potom počela je potraga koja je potrajala gotovo pola veka - i izgleda završila prekasno da bi Hajm bio izveden pred lice pravde. Isprva se pretpostavljalo kako je krenuo putem mnogih drugih nacističkih zločinaca, u Španiju ili možda u Južnu Ameriku. Naročito se sumnjalo da je u Čileu gde od 1970. živi i njegova ćerka Valtraud. Ali "Doktor Smrt", kako su ga zvali je iz Mathauzena krenuo drugim putem: u Egipat. I u tome nije bio jedini, podseća egipatski istoričar Abdel Kader Jasin:

"Predsednik Naser je otvorio vrata Egipta za njemačke vojne stručnjake, posebno za rakete. Na desetine nemačkih naučnika je došlo u Egipat početkom šezdesetih."

A onda je počeo lov

Mnogi su pokušali da otkriju gde se nalazi ovaj zločinac: ne samo da je bila raspisana međunarodna poternica, nego ga je tražio i Centar Simon Vizental - i naravno, izraelske službe. Ali čak i posete njegove supruge i sina Egiptu za istražice ostale su poptuna misterija. Očito da ni bivšim nacistima nije otkrio svoj identitet. Poznato je da je početkom šezdesetih u Egipat došao i Vollfgang Loc (Lotz). On se predstavio kao bivši nacista i stekao mnogo prijatelja i u egipatskom vojnom i političkom vrhu. Tek 1965. Loc biva uhapšen - jer je on zapravo bio nemački jevrej koji je „delovao" kao izraelski i nemački špijun. Loc će kasnije ući u istoriju špijunaže kao "špijun sa šampanjcem". Jasin smatra kako ni on nije bio jedini doušnik:

"Ti naučnici su u Egiptu živeli u tajnosti, ali je po svemu sudeći Izraelu pošlo za rukom da među njih ubaci po nekog špijuna. Neki od njih su ubijeni pismima sa bombom."

Krio se od svih

Tek nedavno su novinari nemačke televizije ZDF i Njujork Tajmsa otkrili šta se dešavalo sa Hajmom. Našli su i neka njegova dokumenta, nemački pasoš sa boravišnom vizom za Egipat. Pasoš je doduše prestao da važi još 1967.godine, ali za produžetak dozvole boravka možda čak i nisu bili potrebni „zaštitnici" iz samog vrha egipatske države. To zna i egipćanin Abdel Jasin:

"To bi se moglo rešiti potkupljivanjem. Država u ovom slučaju nije odgovorna za prevaru. To znači da je to bio službeni dokument. Međutim, ta osoba je zaobišla zakone, tako što je potkupila jednog ili više službenika."

Poslednja metamorfoza zločinca

Nacistički zločinac je u Kajru živeo neupadljivo: prestao je da se bavi medicinom i predstavljao se kao ekonomista. Ali nakon Naserove smrti 1979. Egipat je počeo da se otvara prema Zapadu uključujući i na planu međunarodne saradnje koja obuhvata i krivično gonjenje. Godine 1981. Aribert Hajm prelazi u Islam i menja ime u Tarek Farid Husein.

Njegov sin Ridiger ga je doduše posećivao i pre i posle toga, kako je i sam posvedočio u emisiji objavljenoj ove nedelje na nemačkoj televiziji. On potvšuje kako susret sa ocem u Kajru nije bio jednostavan: prvi susret starog naciste koji se već potpuno uklopio u život kakvog vode Egipćani i šesnaestogodišnjeg Nemca duge kose, koji sluša rok. Ali sin je uprkos tome vodio računa o ocu, naročito nakon što je utvrđeno da Hajm boluje od raka debelog creva. Sin potvrđuje pronađenu umrlicu prema kojoj je Hajm umro 1992. godine.

Jerusalim ne veruje papirima

I nakon objavljenih svedočanstava i otkrivenih dokumenata, organizacije koje tragaju za nacističkim zločincima su još uvek skeptične. Aribert Hajm je svoje telo namenio u medicinske svrhe - poklon koji se u arapskom svetu ne prihvata baš uvek sa oduševljenjem. Tako da on nije završio kao „vežba za buduće lečnike", nego je sahranjen na gradskom groblju u masovnoj grobnici gde se sahranjuju siromašni. Drugim rečima: nema nade da će njegovi posmrtni ostaci ikada biti pronađeni, a samim tim i nedvosmislen dokaz, kakav bi bio DNK-a iz tela bivšeg zločinca.

Mnogi zločinci su već i ranije pokušavali da „lažiraju" sopstvenu smrt, ali u ovom slučaju je ipak veoma malo verovatno da je "Doktor Smrt" prevario čak i svoju porodicu i da je i dalje živ. S obzirom da je rođen 1914.godine, monstrum iz Mathauzena bi onda doživeo veoma duboku starost.