Smrt nadahnutog jastreba

Kada se Džon Mekejn u julu prošle godine, nedugo nakon što je dobio dijagnozu raka mozga, vratio u Senat kojem pripada više od 30 godina, održao je dobro upamćen govor: „Da li bismo mogli da poželimo veću ideju da joj služimo“, pitao je retorički, „od doprinosa tome da Amerika ostane snažni, inspirišući svetionik slobode, branitelj dostojanstva svih ljudi i njihovog prava na slobodu i jednakopravnost?“

Kod svakog drugog bi takve reči zvučale kičasto, patetično. Ali ne i kada ih izgovara Džon Mekejn, čovek takve vojničke i političke karijere.

Za bombardovanje SRJ

Otac i deda bili su viđeni admirali i Džon Sidni Mekejn je sledio taj put, postavši mornarički pilot. Prijavio se da ide u borbu kada su SAD pojačale udare na Vijetnam. Njegov avion je oboren 1967. nad ovom zemljom i teško ranjeni Mekejn pao je u zarobljeništvo. Pet i po godina je trpeo teška mučenja.

Posle oslobađanja Mekejn je prekinuo vojničku karijeru i prešao u politiku. Prvi put je izabran kao republikanski kongresmen 1983, a od 1987. je senator u ime Arizone. Tokom 35 godina u Kongresu postao je vodeća republikanska figura svoje generacije za spoljna i vojna pitanja.

Bio je veliki zagovornik NATO i važio je za jastreba koji zaziva vojne intervencije. Snažno se zalagao za bombardovanje SR Jugoslavije i bio je dugogodišnji lobista Albansko-američke lige gde je, prema tvrdnjama kolega iz te organizacije, učestvovao i u naoružavanju Oslobodilačke vojske Kosova. Tražio je čak i vojni udar protiv Rusije zbog aneksije Krima.

Pa opet, mnogi će reći da je bio i čovek mira. „Igrao je odlučujuću ulogu u tome da američka administracija ostavi iza sebe traumatična sećanja iz Vijetnamskog rata i počne novi odnos sa Vijetnamom. To je možda njegov najveći uspeh“, kaže Mara Karlin sa Univerziteta Džon Hopkins, savetnica pet bivših ministara odbrane SAD.

Spasao Obamin zakon

Mekejn nije štedeo ni Demokrate ni svoje Republikance. To je iskusio predsednik Džordž Buš Junior na primeru rata u Iraku. Premda je Mekejn podržavao taj rat – kao i sve druge – kasnije je oštro kritikovao razvoj kao lanac američkih grešaka. Vrhunac karijere mu je bila nominacija za predsedničke izbore 2008. kada je ipak ubedljivo izgubio od Baraka Obame.

Kuriozitet je što njegova možda i najvažnija senatorska odluka nema veze sa spoljnom i odbrambenom politikom. Malo pošto mu je utvrđen tumor mozga, Mekejn je tokom jedne duge noće sednice dao odlučujući glas protiv ukidanja programa zdravstvene zaštite koji je uveo Obama. Time je Mekejn zadao veliki udarac administraciji Donalda Trampa.

U petak je Džon Mekejn, kako je saopštila porodica, „svojom uobičajenom snagom volje“ odlučio da obustavi hemoterapiju. Umro je u krugu porodice u Arizoni. Prema izveštajima medija, pre smrti je Mekejn naložio da se Tramp ne pozove na njegovu sahranu.

nr/stu