Smeće, Kamora i političari

Mada je zbog nevinog i mladalačkog izgleda Iovinov nadimak u klanu bio "o'ninno" (beba) 50-godišnji muškarac je teški krminalac, koji nije prezao od ubistva i najgorih ekoloških grehova. Njegov kriminalni dosije je tako dug i njegova kazna je toliko visoka, da će zatvor verovatno napustiti u dubokoj starosti. Možda je zbog toga odlučio da progovori. Iovinov, koji je u strogom zatvoru od 2010, odlučio je u maju ove godine da sarađuje sa pravosuđem.

Unosan biznis sa smećem

Pored svoje lične priče o ulasku u klan, i usponu u toj organizaciji, Iovine je državnom tužilaštvu Napulja detaljno objasnio kako je tekao posao sa otpadom i njegovim nezakonitim odlaganjem. Od kasnih devedesetih, klan je na deponije odlagao sve vrste smeća, uključujući i opasni otpad i tako kontaminirao velike oblasti regiona Kampanija.

Iovine kaže da je kriza u vezi sa otpadom u Napulju - 2008. udarna vest širom sveta - bio božji dar za Mikelea Cagariju, bosa Kamore. On je imao odlične kontakte sa regionalnim političarima koji su pod hitno morali da reše taj problem. Cagarija je platio mito da se smeće skloni sa ulica i odnese na zemljište koje je bilo u njegovom vlasništvu ili njegovih rođaka. Osnovao je lažnu firmu koja je na javnom tenderu dobila ugovor za odlaganje otpada. Osoba odgovorna za ovaj tender je Cagariji rekla koju sumu da ponudi na tenderu – kako bi dobio posao.

Deponija u prirodnom rezervatu

Ali to nije sve. Veliki deo otpada nije zakopan u zemlju nego je u plastičnim džakovima, izložen suncu, polako trunuo. Okolno stanovinštvo je počelo da se buni zbog neizdrživog smrada. Protesti zabrinutih građana odslikavali su se u medijima, pod pritiskom se našla i tadašnja vlast na čelu sa Berluskonijem. Budući da nije bilo dovoljno postrojenja za spaljivanje otpada i da je transport u Nemačku i Holandiju skup, po hitnom postupku je doneta uredba kojim je legalizovana do tada ilegalna deponija u podnožju Vezuva. Na papiru, jer u stvarnosti, ta ogromna jama u zemlji ni na koji način nije odgovarala bezbednosnim standardima prave deponije.

Majke protiv smeća

Jama i dalje postoji. I još uvek je zvanično deponija koja prima otpad iz svih krajeva Italije - u sred Nacionalnog parka vulkana Vezuva. Kada Mina Espozito ujutru podiže roletne, Vezuv pozdravi prijateljskim "Bon đorno". "Mi živimo u skaldu sa vulkanom, on je ovde mnogo duže od nas", kaže domaćica i majka dvoje male dece. Sa pretnjom vulkanske erupcije može da živi, ali ne pristaje da otrov iz deponije ugrožava zdravlje njene dece. Zato je jedna od onih koje su osnovale građansku inicijativu "donne vulcaniche " – „žene vulkana“.

Žene iz mesta Boskoreale u podnožju vulkana su buntovne i imaju puno neprijatelja. Lokalni političari ih uz pomoć policije udaljavaju sa sastanaka mesne zajednice, jer one žele da zatvore deponiju i bore se kako na sudu tako i spektakularnim protestnim akacijama. Pošto otpad više ne smrdi do neba, interes medija je opao i niko se više ne pita kako bi trebalo da izgleda dugoročno rešenje problema odlaganja smeća.

Svađa oko broja tumora

Tu i tamo, u italijanskim medijima se pojave alarmantne cifre: u poslednjih nekoliko godina u nekim oblastima Kampanije neproporcionalno je porastao broj oboljenja sa tumorima. Međutim, nema podataka koji bi to mogli zvanično da potvrde. "To političari sprečavaju" , smrknuto kaže Mina Espozito. Čak su i organizacije za zaštitu životne sredine zabrinute za floru i faunu u nacionalnom parku, sve zbog odlaganja smeća sumnjivog porekla .

Jer, vladina uredba iz 2008 nije ukinuta i omogućava skladištenje otpada bez inače neophodnih testova. Prvobitno stvorena zbog vanrednog stanja u Napulju, sada je smokvin list za politiku koja izbegava odgovornost. Jer, svako ko ima posla sa smećem – pre ili kasnije dolazi u kontakt sa Kamorom. Suviše je taj posao unosan, da bi mafija od njega odustala.