Smanjuje se pomoć za siromašne države? | Evropa | DW | 31.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Smanjuje se pomoć za siromašne države?

U Evropi se u poslednje vreme gotovo sve vrti oko finansijske krize. Pošto je spasavanje evra u prvom planu, mnogo toga našlo se u drugom planu. Postoji opasnost da bi zbog toga siromašne zemlje mogle biti zapostavljene.

default

Pomoć siromašnima

Profesionalno usavršavanje u malim firmama u Ugandi, pomoć poljoprivrednicima u Avganistanu, kopanje bunara u pustinjskim oblastima: sve su to projekti koje podržava Evropska unija (EU). Evropa je najveći finansijer razvojne pomoći u svetu. Više od polovine novca za siromašne zemlje dolazi iz EU odnosno njenih 27 zemalja članica. Pored projekata pomoći, Evropska unija pomaže i trgovinu, otvarajući svoja tržišta za izvoz iz zemalja u razvoju. Gotovo 70 odsto poljoprivrednog uvoza u EU potiče iz tih zemalja.

Proces je ipak doveden u pitanje

Porträt - Johanna Stratmann - Mitglied der ONE-Geschäftsstelle in Brüssel

Johanna Stratmann

Organizacija „One“ koju su osnovao frontmen grupe U2, izrazila je bojazan da bi zbog finansijske krize moglo da se štedi upravo u pomoći siromašnijim zemljama. “Objavili smo novi izveštaj koji pokazuje da postoji rizik da će najsiromašniji ljudi na svetu platiti cenu krize u Evropi," kaže za DW Johana Štratman iz biroa „One“ u Briselu.

U svom izveštaju, organizacija za pružanje pomoći analizira obećanje EU da će povećati finansiranje projekata u borbi protiv siromaštva. EU i zemlje članice obavezale su se da će do 2015. u razvojnu pomoć investirati 0,7 odsto bruto društvenog proizvoda. Ali, Evropska unija nije uspela da postigne taj cilj, kaže Johana Štratman. „Prvi put u poslednjih deset godina, 2011. smanjeno je finansiranje zemalja EU. Četrnaest zemalja je smanjillo izdvajanja za razvojnu pomoć. Protekle godine prosek je iznosio 0,43 odsto, što znači da bi zemlje članice EU morale do 2015. isplatiti dodatne 43 milijarde evra, ako žele da ispune dato obećanje. Trenutno ova pomoć iznosi nešto više od 51 milijarde evra.“

Prema procenama organizacije „One“ isplate bi trebalo da iznose 94 milijardi evra, 2015 godine.

Angažovanje slabi

Symbolbild Entwicklungshilfe Moderne Zahnarztpraxis im Senegal

Stomatološka ordinacija u Senegalo otvorena na osnovu pomoći EU

To je težak zadatak s obzirom na ogromne sume koje EU mora da uloži u borbu protiv finansijske krize. Samo za spas španskih banaka potrebno je 100 milijardi evra. Stoga i Nemački institut za razvojnu politiku (DIE) dolazi do pesimističke procene. Mario Negre sa ovog instituta kaže da su slabe šanse da EU poveća pomoć. “To verovatno neće uspeti. Pre mi se čini da će prosečno angažovanje u ovoj godini popustiti,“ kaže Negre za DW.

Nikoga ne iznenađuje da su finansiranje razvojne pomoći naviše smanjile zemlje pogođene krizom evra kao što su Grčka i Španija. Ali, ima i država koje su povećale pomoć, kao na primer Nemačka, Švedska i Belgija. “Dokaz za to da se i u kriznim vremenima može pomoći“, kaže Johana Štratman iz organizacije „One“.

Pri svoj kritici, stručnjaci su saglasni da EU radi dobar posao. Uskoro će EU objaviti planove za razvojnu pomoć u budućnosti. Trenutno, zemlje članice razmatraju budžet EU za period od 2014. do 2020. Tom prilikom će biti odlučeno, koliko će evra progutati finansijska kriza i koliko je razvojna pomoć zaista vredna u ovim teškim vremenima.

Autori: Ralf Bozen / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon