Slučaj Snouden ujedinio Latinsku Ameriku | Politika | DW | 15.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Slučaj Snouden ujedinio Latinsku Ameriku

Špijunska mreža SAD pokriva celu Latinsku Ameriku, tvrdi jedan brazilski list. Zato ta zemlja namerava da slučaj izloži pred UN. Stručnjaci u sveopštem ogorčenju javnosti vide novu šansu za Latinsku Ameriku.

Nove informacije američkog „zviždača“ Edvarda Snoudena o razmerama američke špijunske mreže u Latinskoj Americi, kao i diplomatske napetosti izazvane prisilnim sletanjem aviona bolivijskog predsednika Eva Moralesa u Beč, probudili su međunarodnu solidarnost sa tim delom sveta i mogli bi da budu prilika za vlastodršce tok regiona regije da se ponovno posluže slikom „starog neprijatelja“ – SAD, kako bi sebe prikazali kao žrtve i junake.

U petak (12.7.) južnoamerički savez Merkosur jednoglasno je osudio zaustavljanje aviona bolivijskog predsednika i svoje ambasadore u Francuskoj, Italiji, Španiji i Portugaliji (zemljama koje su zabranile prelet Moralesovom avionu ) pozvao „na konsultacije“.

Latinska Amerika u paukovoj mreži NSA

Evo Morales nakon „odiseje“ na bečkom aerodromu

Evo Morales nakon „odiseje“ na bečkom aerodromu

U utorak (9.7.) je brazilski list „O Globo“ izvestio o tome da se američka špijunska mreža, koju je javnosti otkrio Snouden, proteže po čitavoj Latinskoj Americi. Na meti programa prisluškivanja i špijuniranja, prema pisanju lista, nisu samo vojne, već i poslovne tajne. Navodi se da se špijuniranju pre svega Brazil, Meksiko i Kolumbija – pri čemu je potonji najvažniji američki vojni partner u latinoameričkom regionu. U njemu, navodno, Amerikanci prate samo trgovinu drogom i aktivnosti gerile FARC.

U Meksiku, pak, kako se tvrdi, Amerikance zanimaju takođe trgovina drogom, ali i energetska branša, a u Venecueli naftni sektor. I Argentina, Ekvador, Panama, Kosta Rika, Nikaragva, Honduras, Paragvaj, Čile, Peru i El Salvador špijuniraju se u manjem opsegu, kako navodno proizlazi iz dokumenata NSA koji su dospeli u ruke „O Globa“.

Osamostaljenje Latinske Amerike

Barak Obama i predsednica Braila Dilma Vana

Barak Obama i predsednica Braila Dilma Vana

Ogorčenost skandalom oko NSA ima dva pozitivna efekta za latinoameričke vlastodršce. S jedne strane, prisilno sletanje Moralesa koje je izazvalo vrlo oštre reakcije protiv SAD moglo bi da dovede do zbijanja redova u Latinskoj Americi, objašnjava Betina Šnor, koordinatorka mreže „DesiguALdadesa“ i ekspertkinja za taj region.

„Latinska Amerika se poslednjih godina znatno promenila i smanjila je raniju veliku zavisnost od SAD“, kaže ona u intervjuu za Dojče vele. Ta nezavisnost nije samo posledica globalnog ekonomskog razvoja, već i promene političke situacije od kraja 1990-ih godina, kada su na vlast sukcesivno počele da dolaze levo orijentisane stranke i vlade.

„Pokušaj SAD da Moralesa prisili na sletanje izazvao je ogorčenje i solidarnost kakva nije bila poznata pre deset godina. S dolaskom levih vlada na vlast, počela je da jača težnja za pokazivanjem suverenosti i postavljanje prema SAD s više samosvojnosti, kako na nivou država, tako i na nivou regiona“, ukazuje Šor.

Buđenje duhova prošlosti

I interno, skandal sa SAD ima pozitivni efekt: latinoamerički vlastodršci kroz njega mogu da se profilišu, objašnjava ta ekspertkinja za region. Ona ističe da je ta afera za bolivijskog predsednika Moralesa, koga dogodine čekaju izbori, „fenomenalna pomoć u predizbornoj kampanji“. On sada biračkom telu može da se predstavlja kao žrtva „imperijalističkih spletki“ i kao neko ko će se njima, uz podršku susednih zemalja, suprotstaviti: „SAD se, pak predstavljaju kao veliki neprijatelj. To je argument koji mobiliše mase i zbog kojeg su one spremni da izađu na barikade jer smatraju da su izložene nepravdi.“

Tradicionalna neprijateljska slika Vašingtona i komplikovani istorijski odnosi između SAD i Latinske Amerike, sada su oživeli aferom oko NSA. Još od početka 19. veka Sjedinjene Američke Države su polagale posebnu vrstu prava na zapadnu hemisferu. U međuvremenu se zna da su SAD tokom Hladnog rata pružale snažnu podršku diktatorima u regionu „kako bi podsticale borbu protiv komunističkih snaga“. O Latinskoj Americi se, ukazuje nemačka ekspertkinja, u nekim američkim krugovima uvek govori kao o „zadnjem dvorištu SAD“.

Istorijsko nezadovoljstvo zbog dominacije SAD u regionu može da se potkrepi brojnim primerima, smatra i Bert Hofman, direktor Latinoameričkih studija na hamburškom institutu GIGA: „Reč je o konstelaciji koja je u 20. veku obeležila odnose između SAD i Latinske Amerike.“ Hofman kao primer navodi puč kojim je vojska u Čileu svrgla socijalstičku vladu Salvadora Aljendea 1973. godine – zna se da su SAD politički i finansijski podržavale taj vojni udar koji se smatra ključnim događajem u Hladnom ratu. I u Gvatemali je Vašington imao svoje prste u puču protiv predsednika Jakoba Arbenza 1954. godine.

Tresla se gora....

Protekle nedelje se oštra kritika na račun Vašingtona mogla čuti ne samo iz Brazila, već i iz Kolumbije, Meksika i Čilea. A radi se o tri vlade koje važe kao tradicionalni saveznici Vašingtona u regionu. No, nešto više od diplomatskog negodovanja nije za očekivati, smatra Bert Hofman iz instituta GIGA. Latinoameričke zemlje, navodi on, znaju da iz Vašingtona neće stići izvinjenje.

Osim toga, dodaje, za očekivati je da će ekonomske veze između Severne i Južne Amerike i dalje ostati dobre: „Mnoge države ne žele da ulaze u otvoreni sukob sa SAD.“ Ali uprkos tome, Venecuela, Bolivija i Nikaragva ponudile su Snoudenu azil. U kojoj će od tih zemalja Snouden, koji je u međuvremenu prihvatio „privremeni“ azil u Rusiji, završiti, za sada nije poznato.

Autorke: Renate Kriger / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković