Sloboda mišljenja ima granice

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Sloboda mišljenja je u Nemačkoj važna tekovina. Ministar unutrašnjih poslova želi da zaustavi širenje spornog video-snimka o proroku Muhamedu. Ta odluka se upravo tiče granica slobode mišljenja. U principu bi trebalo da bude tako da muslimani moraju da trpe kritiku na račun svog proroka. Tako su se hrišćani u Nemačkoj navikli na na dovođenje Isusa u pitanje. Crkve se još javljaju za reč samo u zaista ekstremnim slučajevima – na zadovoljstvo onih koji provociraju, jer provokacija funkcioniše.

Ali, ni u sve sekularnijoj Nemačkoj ne prolazi baš svako vređanje hrišćanske vere. Postoje granice koje povlače kako dobar ukus tako i - sudovi. Apsolutna sloboda mišljenja ima svoje mane. U apsolutnoj slobodi mišljenja, svako može da tvrdi da nikada nije bilo Aušvica. A u Nemačkoj je to slučaj za državno tužilaštvo. S pravom: sloboda mišljenja prestaje tamo gde počinje huškačka manipulacija. Izgleda da je to slučaj i sa video-snimkom o Muhamedu – bar kada se pogledaju isečci iz filma koji su dostupni javnosti. Producenti nisu želeli naučno i kritičko suočavanje sa prokokom. Cilj je jasan: ne prosvećivanje, već ekstremna provokacija.

Islamski fanatici se, međutim, suviše rado upuštaju u igru. Oni huškaju mase da bi zakuvali sopstvenu političku kašu. Na kraju će svako postići ono što hoće. Oni koji šire video moći će da tvrde da su muslimani neuračunljivi nasilnici. A oni koji vuku konce islamskih nereda će da steknu veći ugled u svojim zemljama. Takva igra nema ništa sa slobodom mišljenja. Ministar unutrašnjih poslova je u pravu kada u nju želi da se umeša“, piše Švebiše cajtung.

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „To nije nikakva pesimistička prognoza kada SAD kažu da će ovaj sukob potrajati. Energija za njega nastaje u katastrofalnim socijalnim uslovima u zemljama kao što su Tunis ili Egipat. U tome su ležali i uzroci Arapskog proleća; bio je to gnev pre svega mladih ljudi zbog uslova života koji budućnost svode na svakodnevno preživljavanje. Ti uzroci i dalje postoje. Fundamentalistima je lako da revolucionare i potencijalno nasilničko raspoloženje instrumentalizuju za svoje ciljeve.“

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Ukazivanjem na slobodu medija i umetnosti, desničari sada žele da javno prikažu sporni video-snimak, a očigledno nameravaju da pozovu u goste i poznatog američkog propovednika mržnje. Ne smemo dozvoliti da nas takvi ljudi natociljaju. Jer, baš kao što islamisti u čitavom svetu taj oholi film koriste i zloupotrebljavaju za svoje svrhe, to pokušavaju da učine i nemački desni ekstremisti. To je bedno. Naposletku, tim ekstremnim grupama nije stalo do slobode i poštovanja određenih tekovina; one žele samo da provociraju i budu primećene. Nemački ministar unutrašnjih poslova Fridrih dobro je učinio kada je rešio da prekine tu igru vatrom. Dobro je što je zabranio ulazak u zemlju američkom pastoru. Onome ko želi da seje nasilje, država mora da odgovori pravom merom.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ono što desnoekstremni populisti žele da organizuju sa spornim video-snimkom koji je razbesneo muslimane širom sveta, naprosto je odvratno. Oni taj film žele da javno prikažu u Berlinu. To nema ničeg zajedničkog sa slobodom mišljenja ili medija. A ima – sa kršenjem zakona. Prema paragrafu 166 Krivičnog zakonika, kritika religije sme da se zabrani ako je podesna za ometanje javnog mira. Postupak desnih ekstremista je providan. Ali, oni sve dublje tonu u antimuslimansku ideologiju i žurno rade na produbljivanju ionako dubokog jaza između islamskog i zapadnog sveta.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević